Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ 41

НОЋ

Од куд долазиш разблудна ноћи Те влагом мире твоје тамне власи2 Да ли из хладних струја океана Где си пламен летњег дана Провела на груди

Воденог духаг —

И сад се дижеш.,. у твојој коси Горе корали, сија се бисерје;

Ризе су твоје обливене

Светлошћу благом и дахом морске траве И груди мирисаве

Росне и меке

Ко лабудово паперје... Заштитнице добра!

Љубавник се теби клања

А ти га благосиљаш

«Сањива, уморна од миловања.., Ноћи! Не тони скоро у морске струје, јер ја љубим

Под твојим окриљем благим.

3 ато ми спава на руци,

Драга ми спава, склопила је очи... Продужи власт нођи чаробна. Ах, скоро ће зора доћи

Већ дишу јутарњи лахори

И ја нећу моћи

Поцрпсти богатство сласти

Којим су препуњене

Усне и груди њене.