Песме / Милета Јакшић

ЉА

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

ПОНОЋ ЈЕ .. . МЕСЕЦ —

Поноћ је... месец крадом завирује

У моја окна, сетно ме погледа, Бела му светлост на зиду мирује,

На мојим грудма једна зрака бледа —

Тужна ко спомен прошлости у тами Што ме похађа у гробној самоћи: Њу шаље месец да мене измами У тајне шетње по чаробној ноћи.

Где страдалнику ко; у прошле дане

Мрак тајанствени мек загрљај спрем= И срце снажи, вида бол и ране

Ноћ пуна хлада, росе и мелема.

Ал је преболо страдалник, бол спава

У мртвим грудма, дубоко у мени, Тако поноћни месец обасјава

У мрачној шуми гроб заборављене.