Песме / Милета Јакшић

"50 МИЛЕТА ЈАКШИЋ =

ПРОЛЕТЊЕ ЈУТРО НА СЕЛУ

Куће трепере у јутарњем сјају,

По крововима маховина гори

На прозорима окна; врапци грају Рог говедарев весело ге хори.

Изнад села се високо надвило Плаветно небо. Тихо се покреће Млак поветарац, таре слабо крило

О сјајно џбуње, сунчано дрвеће. Тамо се гега породица жута

Малих гушчића чупкајући траву. Гле комшиница млада преко пута Међ завесама већ помаља главу,

Још је санана, топла и сва бела, Сјају јој голе руке до лаката Сунце јој брише сан нобашњи с чела А сан јој беше: заљубљени ћата. Стоји, смеши се, у мисли се дала

И на прозору цреп с цвећем посматра Где се од ноћас расцветала лала Црвена ко ватра...

Мисли, смеши се кокетна и лепа,

За тим.најлетии пупољак из црепа Сломије брже

И кроз пенџер врже:

По свој прилици немењује ћБати

Кад туда прође пункт у осам сати, Па је нестаде

Ено, ћата иде, —

Кад дође ближе

Цвет на стази виде

Па га брзо диже —

Срце му скочи у грудма потајно; То није случајно! ...

Целива цвеће неколико пута

И у рупицу метне од капута