Пештанско-Будимска скоротеча

40

га на св "!ту' л!0()лп т е • и три му е чувал^ држаој едтту- да га дои, другу да га купа, трећу да га лгола и забавли. ТакођерЂ е ЦарЂ оваи имао едтто псето и едногЂ сокола, кое е врло миловао. бданпутЂ се догоди , да се ЦарЂ сђ ЦарицомЂ, коа се Арадја зваше , отђ двора удали. При полазку своме преда ош, Избава трима чувалима, наложивши , да на д ]зте пазе. У истои соби малогЂ Царевића, бмо е такођерЂ и соко и псето. КадЂ Цареви "ћЂ у колевци заспи, то у другу собу изиђу чувалЈ>, да га не бм сђ разговоромЂ своимЂпробудиле. ИкадЂ тако никогђ у соби не бжге, извуче се изб еднога углл исте собе грдна змЈторина, ко;т се дотле сакрмвена еднако таала, докле ни е дочекала, оваку прилику, кадЂ у соби кодђ д -ћтета нигдЉ никогђ нема, тко бм го видто} пакЂ помили управо колевци, дамладога Царевића уеде. Но соко го спази, и одђ тсжкогђ страха залепрша се полетивши псету, кога клгономђ као каквмМЂ птеокомђ у главу удари, а сђ крилама клопне по ушима, те га тако обат;1;сти, да заспано д - ]5те у колевци брани. Чимђ гтсето то прим±ти , у треиутку слапи змтш , да 10 сву раздере; но на више м$ста печи змјн псето, ал' текЂ ово опетЂ нго надвлада и са свимђ удави. Борвћи се дакле ово двое преврну колевку сђ малммЂ у нбои ЦаревићемЂ тако, да е ц!зло дЉте колевка покрмла. А и соба к ро.по отђ псета и змте иа много е м^ста замарана бмла. СадЂ, кадЂ е всКђ псето змти тако главе дошло, скочи и смота се на колевку мзлогђ Царевића. Наскоро потомђ , доЈ.у и чувал±, опеТЂ катрагЂ у собу, пакЂ смотривши псето на колевци, и сподђ ( паТОСЂ) собпми саВЂ крвлго умрл;ттп>, ништа друго помћгсли/. е нису, него да е малогЂ Царевића псето удавило. Премру отђ страха , и крвт> почну сузама ронити. бдна одђ нби иакЂ одма одлети, те Царици јтви , да е псето тЉтогђ сладкогЂ смна удавило, коега е крвлго скоро ц];ла соба обагрена. Царица кадЂ тужну и ужасну

ову в^сттз чу о единцу, закука изђ гласа, колико то годђ глава доноси, и у несв1стг> падне. КадЂ ПирасЂ разумћ шта се садг, сб&1 сђ нЈговомђ супругомЂ , смћста тои полети , и нашавши го као што е чуо у несв ^сти, потруди се што е ,— и чиме е годђ болвма могао нго опоравити. И кздђ е тако н±јговммђ атанћмЂ и сђ Божтомђ помоћи опстђ кђ себи дошла , запмта то ЦарЂ , шта се сђ тљомђ догодило? СадЂ већЂ више немогоше отђн^га таити , но му кажу све обстонтелно , на што онђ са†протрне, и безЂ душе читаво полети за ЦарицомЂ у палату натрагЂ • кудЂ кадЂстигие, у1 ; е ПирасЂ сЂЦарицомЂ у собу, у котои е младми ЦаревићЂ остао, гди како га види псето , одма скочи кђ нћму улагивагоћи се, и сђ вменћмЂ свогђ репа тражаше, како бм му радостћ свого, о избавлЗзнтК) н!)говога смна, изнвити могло. Но Царица на еданпутЂ викне : ,, Јби, уби то проклето псето : оно е узрокЂ ове узаимне наше в"1;чите несреће. " Сђ коимђ рћчма тако Цара у живацЂ дирне , да одма мачЂ отђ бедрице тргне и псето на поле ударцеМЂ пресћче. За тимђ се потражи, откуда у соби те крвомрлвине \ те тако сад в на^у краи колевке удав.Љту змтго, на споду леже^у. ЦарЂ го добро погледа, и иримћтп да е сва у ранама. Потомђ почне псето прегледати, па тако ^ерЂ и иа овомђ више рана на^е. И тако садЂ топр†ПирасЂ дозна, да е свогђ л гобимца, права здрава мачеМЂ раздвото ■ кое се одма и сђ тимђ посв^дочи , кадЂ малога Царевића невредима подђ колевкомЂ наћу. ШАИКАШИ. (лзт. писма едногћ нћмачкогг нутнпка. ) Ие дале.ко одђ Карловаца догплисмо на ушће Тисе. ОсамЂ мил н кђ ЈОгу више свогђ ушћа протеже се Т»са кђ Шгоистоку, и састагоћи се сђ Дунавомђ чини стесггЈшми кутђ. Краи овога кута, кои у себи едно 20 □ милн влажне земл1". садржи ; естћ одђ тако названми Ш а и-