Пештанско-Будимска скоротеча

„Младостћ, госпоице, преврити мора. Смнг. е мои Јоште млаДЂ. Осимђ тога л имамЂ ранћницу едну, кого самЂ радЂ за нЈга удати. ЗТеђу тимђ "—СпасоевпКка мко ожалосћсна тужила се е на младога Срети^а. Нм сироту оваи одговорЂ на ново уБ реди. Сдва се е кадгодЂ на свое женско достоинство сетила. Али и доцне бол±. е, него никада. Случаи , кои е Малинскога обогатјо , допадне се младои удовици. Насл Јдитће велико иманЈ. То ће се чути. А богатство има магнетичну силу. Шака пуна злата и данасЂ е клгочђ добродћтелљи. Зато и свакш за богатствомЂ чезне. Наиболвп! човекЂ е Но кђ ствари. Старми СретићЂ посћти удовицу. „ Госпоице, вм лгобите могђ смна !" „„Никако, господине! ВашЂ смнђ јошђ вама никадЂ ии е одкрмо, КУДЂ му срце блуди. А и тако смнђ вашЂ ни е слободанЂ: вб1 имате ранћницу, кого ће онђ узети. —"" „ Онђ го не лгоби: то ми е готросЂ изпоВЈ5ДШ. " „„ГрЈхота бм дакле бмла, кадЂ бм му го силомђ наринули!"" „ К то нећу ни да чинимђ , него ћу оставити, нека му срце друга изб^ре. " „„ То заповћда и Богђ ! "" „ Срце е нћгово већЂ ранћно ; а та, кон е на нћга лукЂ свои пустила, вм сте. Онђ васЂ лгоби, и сђ вама живити же.ш." „„То неможе бмти! "" „ Може, госпоице $ само реците ми: лгобите ли бм нЈга ? " „„Не! КадЂ птицу у кавезЂ добмемо , нетреба Јои оставити врата отворена!"" „ Лгобезна порицанл — СамЂ ће смнђ мои КЂ вама доћи, и " „„ Л га пред-а се пустити нећу."" „Хоћете, хоћете бданЂ погледЂ , една рћчг> , све ће опетЂ добро учинити. " „„ Не, господине : н себе цћнимЂ , и никадЂ нћму и вама опростити не могу. ""

Старми СретићЂ остави младу удовицу. Онђ ммслнше : Спаооевићка е у нрости: но ова е ветрена, и неможе дуго траати. Зато заустави смна, да шшђ нћколико дана причека. Хитити ни е морао } ерЂ се 1ошђ никои соперникЂ нг показа. Другхи данв походи удовицу Малински. ОнЂ е сасвимЂ за путЂ спреманЂ бмо. Дошао е башЂ изђ Т.* „ К вамЂ се клзннмђ госпице. " „„ Као и цћлМи свћтЂ , ни е л ' истина?"" смћшећи се запмта удовица. „ Како то , цћлми свћтЂ ? зарЂ мого таину нисте прећутали ? " „„ Ваиту таину, какву ? кажите ми ? "" „ Л вамЂ захвалгоемЂ, што сте ми кошарЂ дали." „„ Како то ? "" „ Вм бм са мпомђ несрећни б&тли, самномђ , кога лгобили писте, и кои бм ваМЂ само едно имаић свое дати могао— л ништа наслћдш ни самћ. " Како, господине , ништа наслћдили нисте ? "" „ К самн сирома , као и пре 14. дана. " „„ Оно богато наслћдје — "" „ Ни е бмло за мене. Има више Малинлијски на свћту. Но ни е ми жао 3 баремЂ самв санао , да самв се обогатш , санно самп сне , кои су теКЂ сни бмли! " „„ Варате се"" рекне удовица са сузнммп очима : „ ево вамЂ рука мон , н сама срећу нашла, кого сте В51 изгубили. "■"

0 Д Г 0 В 0 Р Ђ. 5ес1 то1оз ргаез1:а1; сотропеге ПисШз. V1 г § 111 и з У числу 50-омђ Народнм Новина о. г. читалисмо дописђ еданЂ изђ Срема одђ Р. Д. Учителн. У обомђ допису о Депутацш, фондоМЂ народнм школа управлнгоћои, говорећи Г. Учителв вели: да е фондЂ ЈНколскш шшђ 80.000. фор. шаииа дужанЂ, (чему се врло чуди , и неможе да постигне , како е то?) } да су УчителБИ писмено одђ по-