Пештанско-Будимска скоротеча

сити живота, по среди гомиле цв^танЉе л 4чице наше, либл*т од ћ нби , и само за н БИ живећи, у време свое по судби човеческои у смртна 'варуч1н поитимо: онда бм^емо ми лгобовв у пунои мЗзри већЂ уживали, онда бмћемо ми волшебну чашу н±ну сасвиМЂ исиили ! 0 Хариклео! живи у наручхго момђ , супруго, мати , садружнице моа ! Онћ го здраво претисне себи. Хариклеа у лгобострастно море ммслхи оввт занесе се ј сузе хои силно низђ образе те5»И стану, мало см ^шенЗз лепршало се око усташца н4нм. Ахђ ! веЈљ е хотЈла руке свое око лгобезпика савити, и викнути: к ћу живити " но садЂ ши на паметЂ отацЂ до})е} она се стресе, подигне очи и руке кђ небу. „ Не • блажени Богови, ЈукрЈпите ми боре^е се срце! — 0 Полидоре, погледаи супругу твого, при ногама твоима! пусти ме, ше могуће! пустиме, да отечество спасеМЂ ! Не преокрећуи ми срце ! Не ; н морамЂ умрети! " ПолидорЂ се горко насм±ши: ,,„Тм морашЂ ? т51 морашЂ ? СадЂ дакле, вм Богови, вм сте чули заклетву, кого ми е она оногђ вечера, када су, намЂ звбздице неба вашегЂ, брачну постелго нашу, мирисаво бусен^ , озаривале , задала. Бм сте заклетву н^ну, да ЈјС мон бмти, чули,у пркосЂ судбини, у пркосЂ волби свхн) безсмртнм! СадЂ саслушаите и мого заклетву! — Умри нев ^рницо, раздери срце ово, кое те е безконачно лгобило! Погледаи, незадоволвно нека сЗзнка твон по бреговима ПлутоновогЂ Царства облеће; ерЂ н Ку буктинго и мачв зграбити : Итоме Ку самЂ запалити .• ватромЂ и мачемЂ б^снићу, и ПГпарта ће одђ мене свир1,[тостБ прама Мессенхе позмавати учити, па оххда Ке мачЂ оваи залу^ено ово збогЂ лгобови срце казнити, збогЂ лгобови,кого е прама тебе чувствовало. То тм се заклинЉмЂ сЈшкомђ твохомђ и свима страшнммЂ богиннма пакленммЂ."" Харикл. Богови, Полидоре! можешЂ тм мене спасти, могу л' н лшвити ?

Полид. Спасти? То могу н, докле годђ рука ова мачЂ мицати може. Хариклео, хоћешЂ ли тм да живишђ ? Хариклеа падие му на прси: „ Хоћу у твомђ паручпо живити , само ако судбина узхот&." Обгрли га хоштђ нче. „ОПолидоре, сакри ;кену твон): избави, избави Ме ! " ПолидорЂ благодари таиномЂ молитвомђ добр &шђ Боговима, што су срце Хариклее н^гове преокренули. „„ Сачуваите насЂ и дал!з добри Богови! "" повиче и обгрли Хариклего. ( ГГродз житће се ) ДОМАЋЕ БђСТИ. Нб. зј ;. и кр. апост. Величество благонзволнло е ц. кр. правогв таиногг сакЈггплка , I о с и ф а Д лмаши^ на нћгову собствеку прошнго, наммилостиБ16 дићн како ст> Присћднпчтва кр. Седмочичногг Сгола } тако и ст. Великогг Жупанства Гемерскс вармеђе. У Будиму 16. т. м. иншталирао се Нћг. Ексц. Госп. храшггелБ круне, Францт. Ирнинви у прибмтности вмсокои. државноп племсгва а свештенства, депутаи,1е одт> стране сл. Пештанске Вармеђе и военогЋ и грађанскогт. стар'];шинстка иаг Пеште и Будима. Славностб е отвор1о мађарскимг словомт. кр. Комисарт. Ш.г. Екс. Баронт. Меднлнски, у коега руке Г. Хранителв круне заклетву е положш, и славноств СХОДНБ1М1. одговоромт. заклгочш. Око Пожуна страшна бура е бћснила. Кажу да е многе кровове ст> ку!,а поодкидала, и да су ст> кишомт. и жабе надале. — Кадт. 1.е наст. наравБ већт. еданпутт. са златномг кишомђ пошкропити и банкнотама напотити ? ПУТЂ ПО СВБТУ. у Пи з и случило се е прошавшегт. мћсеца едно досадг у цивнлизираномт. спћту 1оште нечувено злочинство, кое намт. заедно показуе, кои е степент. необузданоств злочинан,а докучила. Сваке неделћ у Пизи пре подне обдржава се у катедралнои цркви торжествено Богослужен(к , на кое се обмчно силнбш народт. ск)'ни. И садт, е цркна бћ1ла тако пуна , да се човект. нн маћи не могаше. Између другогт. иарода нађе се овде и една чптава чета пустахјн. Нћкои одт. оввх едну клупу, на кохои су благоговћини Хрнст1ани сћдили, преврну, и тимт. уцркви таку буну подигну, да се свн онде бмвши уплашише. Садт. други изт> те чете почну викати, да сводт. пуи,а и падати ночинћ, кон се вмка хошг с% тимт> потврди, кадт. сђ гора малтерт,, кои так.о-