Пештанско-Будимска скоротеча

та1ст>, и критичне примјћтбе, декламиради су нби четворо : Гласг А р <Ј; е Шишатовачке, одт» Л. Мушицкогт,; Страданћ Србско одг М. Светића; Слога одт>М. Светића;и Србинт. в^ранг Ц а р у и К р а л к> с б о дј е одт. Ж- • ■ — Скупштину ову заклк)ч1о е М. Тошнћг са опростителнммг словомт., у комг е о користи дружтва овогг, уроЈ,енммт> краспор^чћмЋ своимт. тако побудшелг.но говорш да е све чланове на завћтт. тан навео з да ^е они на свагда за народно изображенћ живкти и удвоенммт. силама пословати. Овде МБ1слимг неће сувише бмтн, ако оне младе СрблВ напоменемт. , кои су свагда своимт. умотворима, ревносКу и пожертвованвима л4па подпора катедре Србскогт. езика бмли з и кон 1>е, а1Со пробзеномт. стазомт. напредт.^ као што су почели, ступали 6уду,врсни смнови рода Србскогг бмти; а ти су Г. I'. Н. Бззбнћт. III. год. Богосл. Срета Биримацг III. год. Богосл. М. Тошни III. год. Богосл. Сава Коларски и Коста НоБакт. I. год. Богословн. М ако временомт. дружтво ово користв какву принесе, то нека ц!;о родт. Србскјнвиновнику нћговомт. Вћхсокопреосв. Г. I о с и ф у Р а н ч и ћ у, Епископу Вршачкомт., милостивомт. по1сровител!о „Дружтва", наитопл^хо захвалносТБ изл1е, слаЕеКи га 1Јао отца и мецената срећноп. напредка своп>. Живковићг. У Новомсаду 9. ГО лјн 1842. О вбг дана чинћни су овде гимназЈални изпмти. Шче, као што е овде обичаи, држант. е асШз Јес1аша1;опи5, гди е и Нк. Вмсо1сопреосв. I'. Епискош. присутствовао. Ту имамо прим'1тнти, да су три предмета н];мачкимт. езшсомт. говорена, два латинскимт,. При свемт. томт. ико ми е жао, што е едно само слово нашки говорено , и то не Србски, него Славенски ( н), к ахсавв м раз() зшк ев т. преводг). Како см Ј јшно бмлше и гледатн и чути, кахсо е ораторт. ст> мукомт. савхно езш;т> и устне изговарам1>и непп^уемт., прхимшјив о СТ1 н Друге Славенсхсе р!;чи. Особито пакт> хсолшсимт. е погрјшкама у ахсцентм вре} ; ао уши вћштх.1 у Славенскомт. езику. Зарт. су тако, ако сезапмтати смћ ; ученици наши познати са Србскомг литературомг, да нокран тазсо краснм одт> великоп. нашегт. Милутиновића, Мушицхсогт., Светића, Суботића, н други славнв! у роду нашемт. мужева, умнм прпизвода , духомт. садашнћгг в&ка диш}'ћи, спадоше на старе вахххсадашнћ преводе?! Но у то се пуштати нећу, да небм повредхо оно, што ми е наисвет^е! Само толико — зашто само да една бм на нашемт. — тако да рехснемт.— езику ораи^а^ а три нћмачхсе? Зашто се ас1из (1ес1ата1опиз са Србскимт словомт. нн; почео, него са латинскимт. ? Па нека

е и тоЈ Да рекнемо, да е ђачки езикт>, па му првенство пристои. Зашто н1е одма за латинскимт. слћдило Србско, него н'];мачко ? Молимт. нека ми нитко не замћри за ово нЈзколнко рЈјчхи. Оне су изте1^ле изт. родолмбивогт. срЈ ', а , кое жели : да се у младежв Србску 1ошг зарана улива духт. родолмбјн, и да се у нама побу^уе чувство за родт., да неб1>1 у бурна времена ладкокрвно гледали, што се одг народа чини ! (*) . —. У Сомбору 22. 1ул1а 1842. Гд. нашт, Кр. Комисарт.**) 18. 1улја одпутовао е на свое добро , Келебјн звано, у Бачков Варме})11 находеће се; одхсудт. Хе, као што се чуе, на неизвЉстно време у Пешту ићи. ***) Данаст. после 10. сатш изт, мтра нреселјосе у вћчностн сенаторт. Никола Бугарскн. Смрћу хЉговомт., садт. е треКе м!;сто у магистрату одт. православне стране упразнилосе. л. м. У Ву1^оварз г 22. Шл1а 1842. Г. Др. Петарт. 1овановићт, Проф. срб. Новосад. Гимнаае, Привремени срб. народ. школа Управителв охсружхл сремсхсогт., поодјо школе подручногт. круга, и бмо е кодт. наст, цели дант, нри испмтама. Л. самв бв1вао више пута сведокг нвнм испмта, али заиста, оваку умешностн у испћхтиванк) мале дечице , озЈаковогт. удесногт, такта у поступанм са обштиномт., учителзи.ма, и ученидима 1оштт> до данаст, Еидјо ниеамБ. Нћгсва блага наравз., и човечно -лмбко поступан!;, мора се свакомт. допасти. Дуго и времено искуство у предаванм З )аука, познаванћ станн учителвскогз,, отношензе учителн према обштини,и обштине према учителвима, то су свои-

*) Овде непропуштамт, напоменуту, да е многоц/ћн Ј нбзн и велезаслуженћш Г. Георг1вГеоргхевићт,, IV- шхсоле професорт,, покраи редовногт, штудјума домаКе истор1е Угарске, ове године и и с т о р 1 го Србалн предавао на латннгкомт. езику; али изванредно , нити е та матер1н меКу предметима осталв! наука у огледу (сопзрес1из) назначена бБзла. Одтуда се биди брига и велшча тежнн нстогт. Г. просЈзесора, да младежБ Србсзсу са народномт. исторзомт. упозна; но желити е, да се иста ученнцима редовно — и то на С р б с к о м т. езику — предае, ст. тимт. прзе , шго приБилегзн гимназ!е Новосадс1^е вели : да се особнто иризрђнХб узима на езшст. и литературу Србску. **) Присподоби бр. 9. овб1 листова. у. ***) Истми Господинт, већЋ е у Пешту стигао .Ј.

I ,1