Пештанско-Будимска скоротеча

62

ца наша подт> убиточноМЂ оштриномЂ мача крвлго орошена попадан), ако нећемо , да тежке син±гђ робства ланце носимо : то мора една дЕвоика изг. кралћва породице олтару Богова животђ свои жертвовати. — К вамЂ радо , в"ћрни согра^ани ! миле кћери мое Хариклее животђ жертвуемЂ за спасенћ ваше, и вн ћете онда слободни, побћдителби— побВдителБИ Шпартанаца б&1ти!Зидови ови станти ћеду; у храмове ове ^еду Грађани гомиломђ врвити, домови ћеду ови васЂ, срећне оцеве, супруге, д%чицу у себе примати, никакови ланци нећеду руке ваше стезаватин вамЂ даемЂ, што вигпе не;кели животђ самми лшбимЂ, единицу мото на жертву, крваву жертву, за умирити сђ 1њ0мђ разнрене Богове." Хариклеа при р^чма тимђ падне у наруч!н држећи к» дћвонка. НародЂ е усклицавао , и обасипао Аристодема и Хариклего цвћћемЂ. Свештеници приступише садЂ олтару, стадоше разсипати осве]\енми ечамЂ, упалише ватру на олтару, и усоше црвено вино у нго. Онда приведоше свештеници бика са позлаћенмма роговима, и цвћћемЂ украшеногђ , одсекоше му са чела косу и бацише у пламенЂ. После еданЂ одђ свештеника оштромЂ сикиромЂ одћли му одђ трупине главу, ухвати крвг., помаже масћу крваву ларчадћ , и баци у пламенЂ, па онда са црншмђ виномђ пошкропи. СадЂ се започне пЈван^ за жертву. Молили су се свештеници , мужеви, младићи и дћвоике. Овако су пЈвали свештеници: „ Прими Зепсе г и 1»,! другн Бози! ,,П1'Јим'те штсдро кркаку намЂ жертву, „ Па прекии'те са рукама моћкммт. ,,Лн1де наше, ту губећу воину. А глзсђ народа повтори : „ Прими Зекее, и вм другп Бози ! ,, Пј)им'те штедро кр| аву надп, жертву! " Овако п1:ваше младићи, да су се горе разлегале: „Храни Зексе дрктагоће дћке, ,,Ш 'Го те сидкогт« ћцак »ћи ЈИ"Ле , „ Да Шмт. землд , нотокомт. крнава ,, Н иов ј . ЦвћтуК' неподи ЈНИВоТЂ.

,, Хран'те Бози ! на сиси дћтенде , „ А и старца са сребрнм власи } „Да намг оно гонакомт. нарасти, „ А гонаке да св!;туе оваи. А гласЂ народа повтори: „ Хран'те Бози ! на сиси д1зтенце, „ А и старца са сребрнм власи. Овако пћваху д1звоике, пружамћи руке на небо: „ Хран'те Бози! у битки ганаке, „ Да сћванЂмт. бритки јбмт. мачева „Громаде се дркташћи врага Гаетуран), и смрћу угину. ЗЈ Хран'те Бози ! стћне Мтомине, „ А меЈ)' нвима и храмове ваше, „ Да бм кадгодт. Мессенски унуци , „Навмст. среће родт. уздигнули свои. А гласЂ народа повтори: ,, Да бм кадгодт. мессенски з нуци „ Па ВБ1СЂ среће родт. уздпгнули свои. И п^ван!; одечи . Онда поведоше два свештеника Хариклеш кђ олтару. Она ватренђШЂ очима погледала е младиће} но Полидора ше опазила. Посртагоћи, б Јла као снћгЂ, ступала е кђ олтару. — Срце ши е здраво куцало. — 0на дигне руке горе. Богови !! — тако е говорила она, више што изрећи, раздрто срце н1зно недаде ши. АристодемЂ Сакр^е главу, а свештеникЂ замане већЂ сћвагоћи.МЂ челикомђ. СадЂ паКЂ , — о небо ! — упадне бледЂ, — тресећи се, —дисати немогући, — са наКОСтрешеномЂ косомђ ,— као разоравашћи громЂ, изђ руке Зевса пуштенЂ, — праћенЂ одђ ц "ћломудренм младића,— мачемЂ машући, — крозЂ редове дћвоака — ПолидорЂ. „ Не жертвуите ! " повикне омђ страшНМЛ1Ђ гласомЂ — „илићу нжертвовати, н, и другови мои, да ће се олтарЂ одђ ваше крви све пушити! Опа е моа ! — тако ми имена божтегЂ ! моа ! моа заручница! — " А младићи са свћтлммЂ мачевима ужасно окруже дркћућу дћвоику. Укочена станла е скупштина, укочени свештеници • пламенЂ се на олтару угаси." „Чуите ме, граћани Итолнтски ! чуите ме Ефтиде!"— но заптивено одзва се глас!»