Пештанско-Будимска скоротеча

фабрике изтј туђи землн увезла; године 1840 дадоше ши насел^шн аустралска 4,408.000 килограма ( 88.000 центш) одт> 22,539.000 килограма (450,000 центш), што е изђ туземалн 3а свое фабрике узела. О вомђ успћху нетреба се чудити, ерЂ се Аустрал1е жителби умножавак) сг> потомцима енглезкогђ поколЗзшн, кои су радини, и на посао научени лгоди. 1ошђ е занимив1е да Источна Индјн, после петдесетогодишнћгЂ безусп^шнћгЂ покушенн, садЂ починћ изђ свогђ стогодишн Ј гђ дремежа будитисе. Наипре становници овм плодоноснм предћла, кое су жедни НБЈови господари посилали, искалису одђ землЗз свое само едино препиташе. А шта бм шмђ више и требало? Они ни за себе радо нежанго. Зато су се Енглези трудили, да шмђ осећати даду, шта значисигурностб и властитостБ , безЂ чега се човекЂ само противЂ волћ на посао одважуе. Ови многоброини становници садЂ се освЗзстише, и Источна Индхн шилћ већЂ мнопи памукЂ за енглезка рукодћлјн. Године 1840 извезла е 24,886.000 килограма (406.720 центш); год. 1831 само 11,690000 килограма (233800 центш). ИпакЂ су енглезке фабрике , кое су 1839 до 123 милшна килограма требовале , потрошиле год. 1840 до 239 мил. килограма. За то пакЂ време количество памука, кое е сћвврна Америка уЕнглезку оправила, подигло се е одђ 99 г»хилл!она килограма на 220 мил10на. Ово наМЂ Као изаснме, зашто су ослобо^ени робови у посел4н1нма. — Ослобођенћ робова енглезкш народЂ , и нћгова влада почитуе, ма шта се говорило о основима, кон су то произвела. СтварБ е нсна: производи шећера у енглезкимЂ населЈшнма , одђ како е роблЗ; укинуто , на маннкЂ иду. КадЂ су се робови обучавали, што е одђ године 1 .834—1838 транло, и што ш е кђ савршеномЂ одпусту преправлнло, дала су насел^ша у Антилама ман"]з шећера , него кадЂ е роблћ бћтло, т. е. свега 1,750.000 центш, у м^сто 1,900.000 цевтш за десетЂ прошлБХ

година. Прве године, кадЂ су робови ослобо^ени, донешено е 1 ошђ ман4 шећера , него кадЂ су се исти учили, т. е. само 1,415.000 центхи. Година 1840 тшђ манЉ е пробмтачна бћша, ерЂ е само 1,120.000 центш донела. По овомђ б&1 очекивати требало , да прегледи енглезки извоза покажу, да е умалшсе извозђ енглезки шећернБ1 отока. Но то шшђ Н1е. За четирЂ године, кадЂ е робл^ 6 б 1 ло, т . е. одђ године 1831 —1834, вредхо е извозђ Енглезке у британске Антиле 60 милтна франка ј за 4 године, кадЂ су се робови учили, износш е 88 мил. фр. • прве године слободе 100 мил. фр. друге пакЂ 90 мил. фр. Д4ла показуго, да е благостонше становничтва одђ времена ослобо^јенн, подиглосе. РазходЂ досадашнБИ робова расти. Ласно е увидити, како насел 4 н! Н ово умноженћ разхода одђ части своимђ собственБШЂ производима у марви и у средствама препиташн одђ сваке врсте накнадити могу^ али се ласно погодити немон ;е, како населћшн то сбомђ отечеству изплаћуго , ако не новцемЂ одплате, кои е пре ^ашнБИМЂ господарма робова плаћанЂ бБ1вао, или тиме, што добБтваш одђ повб1шене цћне шећера. ( конацт. с.тћдуе) НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТА. Срсћа и Слава. У колико е срећа непостонна, у толико е слава стална. Ону уживамо за живота, а ову получавамо после смрти. Она ослаблнва завистБ , а ова чува одђ заборавности. Срећа се текЂ желити може, и често е дћло текЂ подпоре наши прхнтелн; слава се пакЂ теКЂ чреЗЂ напрезанћ наши сила добБ1ва. Желн славе произлази изђ добродћтелБИ. Слава е и ббгла, а и садЂ е у согозу исполина; путЂ 10И е крозЂ краиностБ благосилннн и проклиннна човечества. Мешаисе сђ лмдма, одђ кои се чему добромЂ научити можешЂ. Искрено , дружеско обхожденћ мора училигите проницатеЛБСтва иблагонаравт за чо-