Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО-БУДИМСКТ

(01К Ф ]Р (Ш ЧГ Ш г € А

ГОД. I.

И 3 Д А 6 ДИМИТР1И 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

ЧетвртакЋ, 20. Августа.

Число 15.

18^2.

НА Ж.ЕНСКО ОКО о д г А. Андри^а. Око женско! Тм си небо гди Милине стое. Месецг ! Кои намг каже пуну свом лмбве странв. Сунце ! Коег' траци лгебовв пламениту гое. Звезда! Почемг жел}; лети чунт, у лмбве станг. Изворт.! Изгкогг чародЈзинБш, сузнвш бмсерг пада. Боздухг! У комђ нроств сева као метеорг. ОганБ ! Кои преумилно топи срдца млада. Башта! У чемЂ мечту лголн мирисувми Флорг. Украсг, жена ! Толмачв грудш ! ЧудостБоргестества! Прозорг душе! Вбстникг срдца! Прстенг за савг светг! Дав, кадг раиска радоств еси целогг човечества, Взоромг бодри србске пћвце стићи Xа ф 1 сл етг. ОДГОВОР1 Праволгобу (С. До д г С в ет и 1» а. (продужено ) Но неплаче слепЂ , што ние лепЂ, него што невиди белми светЂ. Да богме и садашнби Иллиромани не ватаго се имена Илирскога , што имђ е мило, и што имђ приличи, него што имђ е за неволго. Старми народЂ Србскш и Хрватскш, дошавшји у провигцго Римску Иллир1го или ИллирикЂ, самЂ себе нити е онда, нити после звао Иллирцима, нити садЂ себе тако зове. У народу то име неишви, нити га народЂ познае. Но СрблБИ С У задржали свое име а Хрвати свое, подђ коимђ су цв ^тали , воевали, и крал^звинама владали ј али они (<рбл&и, кои су в^ру

западне цркве исповјздали, толико су се одђ стабла свога одцћпили и заборавили, да су се и имена лишили, и само по закону себе су кршћанима, а езикЂ иговорЂ свои нашкимђ називали. Ови се садЂ наиправ^е могу безименнима Срблвима назвати: ерЂ она имена , кон имђ Срби источне цркве даго , нису имена ио укорЂ и пркосЂ , као Шок цм, Вун1звцм, подобна онима именима , кон узанмно ови онима на укорЂ и у пркосЂ даго. И ови безименниСрблни виде^и себе лишене имена садЂ себи име траже ^ и то добро чине, бол1з и сздђ негЂ никадЂ , само кадЂ бм толико разумни бмли, да га онде траже , где есте, а не онде, где га ние • и да оио траже , и желе, што бм или по исторш станло, или барЂ по обстонтелствама оживити међу ш>има и укоренити се могло. Име Иллирге и Иллиршско садашнЈз оснива се на именованго старогЂ Римскогђ Иллирика , и зарЂ по насл±>дно Римскогђ Царства, кое е Двору Аустр1искомЂ припало , задржано е и после име провишце и кралЈзвине Иллирје као земл !з, премда у манћмЂ пространству } и зарЂ по аналогш доцше истми ДворЂ Аустршскш у дипломатическомЂ говору и писанго именомЂ Иллир1анаца називао е само Србл^з источне цркве, налазивше се и преселивше се у провишце Аустрјискога Двора, и подђ тимђ именомЂ дарова имђ онђ слободе и права } тако названЂ бћ! Ил-