Пештанско-Будимска скоротеча

колико е радосТБ мол велика бмла, кадт> саЈп> се сироводећи га но дШ1тр!кту мошг о противномт, стално ув{;р10. Као што дубоко нзобрагкеннми и проницателНБ1И нЈ.говг дух! сваку оскудицу у д-ћлу воспитанЈн иримћтнти , и неотложно пснравити » обичествуе , тако е исто и народпостјго, човечествомг и человћколгобјемг нреиспунћнљ. Онт> се свуда стара старешинамг обш,ества коснитанге тоности као наивећу народа драгоцћнноств препоручити, притомт. опомин']т III на дужности свое , говорећи имт. да в1".рни и,ару и церкви свошн пребуду, да дћчицу свон) у школу шилто , и о изобра.кеШн) шЛоиомт. р»де; учптел'}; кт> ревновностиомт. пснолнешго звашл своегт. и кт, прилЈжатш поошјравам^и, налагати имт. обичествуе да добрммт. примћромт. ученикомт. своимт. у благонраВ1К) предходе^ са свпма притомг. нарочито пакт> са с.р,Н1ценствомт> у добромт> поразумћмЈК) и лтобовномт. соотношен1к) преб}-ду. Испмти, кое онт. са школскомч. тоностЈК) чини , пунн су благости, и мудрм увћЈцантл. Лепо е чутп како предчествованнми искуснћит у восиитан1к) Надзмрателв нишг мудЈЈМмг своимт. вопросима неискусну шшт, дћчицу на такве одговоре приводи, кои веп^ественне истине содержаваго. | јаподеки ово немогу пропустити да хошт, €дну окресноств неопоменемт., коп е нарочито на духт. и сердце народа влашкогт., меЋу копмг. и л живимг— силно д.ћиствовала , и кон га е кодт> мноПЈЧнсленогн овои> народа неоцћнимћтмг учинила. Новћтмг ентуз1азмомг заражени нћки учителт.и покусили се произношенте азбучнћ1 писмена по начину латинскомг у школама евоима увести • други су пакг пренодаватоки ма^арскогг сзБЈКа начала изг простоте и неразуМ1Н гоностб и молитве на ма^арскомг езмку обучавали. — 'У овои струцБ1 погрешивше изволш е ВерховнБтиГ. НадзвтрателБ сгврожденомг себи благост!го на правБШ путв извесги ; и убћдивши ш о протпвномг на превелику касатоћи се обп1,ества утћху и радоств излсни: да се у овомг древности, кон е неоц1;нимо наслћдте нраотаца наши, и сокровшце народности , держати нмамо. Садг некг намг ко каже што противг родолгобЈн, и о обш,емг благу старагоКегг намг се школскогг Верховногг НадзБ1рателн!!! Нћгово ВБ1сокопреосвлп^енство I'. Арх1ешскопг и Мггропол1тг Београдск1и враћагоћи се изг теплица мехадјиски изволш е 9-гг т. м. у вече Оравицу пос&тити. В б 1 со Ш и оваи гостг радостно е дочеканг. } содружеству овдашнви чиновника, кое е набрежнб 1 и Суд1н и Ассесорг Г. Ловихг предводш, нос!;т1о е онг слћдугоћи! данг т. е. 10-гг овдашнго 1мператора 1оспфа насл^дну окну, тди е ВБиише рудокопнБг нсцмта учшЛно. По тречасномг овде бавлешго изи-

шавши пресмотрш е тонницу , радинга искушеШи (Рх'оБц-еу), златомлинг , и у Чиклови ковницу бакара , и заведетае амалгамацје } илити деленћ злата отг прочи руда. После обЈзда предг вече одвезао ее у Варадио да поскти Светлогг свогг Кннза ро!,ену сестру Петрио одг Баичв } кон га е велел4пно сг груванћмг тонова дочекала. Сутра данг т. е. 11-огг одездш е у Вершацг кг Господпну Еп1скопу Ранчичу, о отг овуда преко Новогсада*) у Илокг свое ро^јено М'];сто ити намћрава. Со(рронШ 1вачковичв, Протопресвгтерг. ДОМАЂЕ ВбСТМ. Пешта 23 т. м. У данасг држаномг зас^данш) Матице Србске г. П. нредлож!о е, што е и г. С. подкр{;плнвао ; даМатица Србска наипонизнж) репрезентапДго П б. ц . кр. Величеству учини, да бм се нашашколска Депутацш нбоизи подвргла. ОвопредложетНе никаква одзива како кодг мудрогг г. предсћдателн , тако икодг осталвт г. г. членова н1е нашло, и зато е наравно ас! ас1а одалЈто. Тко овде, кои публично заведетпе , подг превБ1Шнт>пмг кралћвскимг надзирашемг стое{.е , одг приватногг разликоватц зна, грохотомг сенасмћнти, и пзит 1еиеа1|3 атЈс! узвикнути неће? По нашемг мнћшго паметн1е 6 бт 6б 1ло, да су исти предложили , да се Матица Депутац!и повргне ; што 6б 1 и желити требало. Баремг 6м о станго нћномг и превБШ1г[1;_м!;сто извЈ.спн добћтнло.— У истомг зас{;датпто, говори се, да е Н:ћг. Вћтсокород '1е, ц. кр. Совћтникг, Великиг Меценао, и прославлћнБти Несторг нашг Г. Савва Ттоктол I и о д г К е в е рм е ш а предсћдателгства се у Матици одрекао, зашто — незнамо, „но сигурно изг важнБ1 узрока. Пешта 25 т. м. Нћг. ВБ1сокород1е ц. кр. Совћтникг Г. Савва Тгокголти одг Кевермешн данаег е одпутовао у Бечг. Изсел&нтн изг Босне. у мћсецу Априду о. год. 150, у Маго 160, и до 21-га К)н. 73 хрисИлна само кодг Брода изг Босне у СлавоМго е прешло. Остале и неспомшЉмо , кои су на другимг лП;стима свое спасеше у бћгству тражили. (О.и. \\ 7 .) ПУТЂ ПО СВђТу. У Мадриту 27 Ман морао е еданг баталл!онг народнотг воинства изићи противг 2500 жена. Ожалосћене ове новомг уредбомг своегг господара, кодг коегг су си хл:ћ6а заслуживале , скупесе кодг истога фабрике одг цигара, нападну сг упалћнммг у усТБ1 цигарама мужке служител !; } славећи торжествену побЉду докг воинство н!е нриступило, и Амазонке одг цигара кудг кого растерало. (8р.)

*) Народне Цовине одг 23 т. м. нвллто, да е у Новомсаду већг 6 бш. у.