Пештанско-Будимска скоротеча

110

вредила, служе, и кш >ижество оживлнваго, За ово е пакЂ нун;дно узаимно између славенски народакнвижевно послован!;, то еств свакш треба иа то да тежи, да се у непрестаномЂ познаванго кнћижевн&1 производа и потреба СВ1К) други Славепа налази. Сачуван"Ј) свогђ езика, свогђ особногЂ народногЂ живота естћ прво старан^з свЈго славенски народа.— КнБИжевно ово узаимно славенско послован^ изискуе, да се свакогЂ племена собственми езикЂ темелвито научи, упућуе оиа племена, кои е езикЂ у поедииммЂ државама занемаренЂ , на наравнми путЂ , коимђ ће распространити свои езикЂ} шта 10ШЂ више оне услуге приноси, кое кнћи;1;еванЂ езикЂ одђ нарћч^а пучкогЂ очекивати може , обогаћава свако славенско кићижество сђ преводћ1, кои су сђ оригиналомЂ готово еднаки, умножава брои лк)д1и, коима душевне користи славенскога племена предметЂ су НБЈовогЂ ммшлЈнн и и^.ге , умножава публику, на кого ови д^иствуго. Но кн&ижевни производи славенскогЂ коегЂ народа мораго се свагда превести, за да обште благо и другога буду и докле годђ преведени небуду, само онмма користити могу, кои су више езика научили. На велику масу свакогЂ славенскогЂ народа могу подпомаганн остал&1 ув^КЂ посредствено само дћиствовати } она му само у св^тлости собствене народности указатисе могу. КадЂ славеискимЂ народима осимђ кгњижевне користи ништа обште ше, то е нвио, да недостае како средство, коимђ бм се попнтпч) свеобштегЂ славенстЕа и кодђ простш приступЂ прибавш, тако и идеа, кон б&1 ( и несматрагоћи на случаи нестрп1-ливогЂ притиска изва1шскогЂ) духове ове велике множинн за ото узпалити могла. Свеобште народно славенства осећан^ само у грудма изображеногЂ Славена живити може. Ово ће истинабогЂ посреДствено за стан^ елавенски народа, и за утоКЂ, кои су они на развјннћ човечества чинити опред^лЈни, одђ велике знаменитости бмти; али тежнго кђ политичномђ саединЈнш никада у себи

садржавати неће. Поммсао на ово само површно разсматранЈ породити може, но наравг, ствари истомђ противослови. Ше еданЂ узрокЂ, кои бм славенске народе на то навео 5 али озбилвски и поближи узроци н^му насупротЂ стаго. СачуванЈ свогђ езика, свогђ особногЂ народногЂ живота прво е старан^ св1го славенски народа; а изображенммЂ истогђ народа представлнсе ово кђ достил {ен1К) тога, на што су Славени позвани, да е одђ исте важности, као и тесно саобраћенЈ са свима другима. То дакле, подкр4пл4но многостручнммЂ користима свш сталежа, може се подићи до оногђ народногЂ осећана , кое никакова сила угасити не!>е. ДЕПУТАЦ1А ШКОЛСКА. отт. Д. I. П б . Ц. и Кр. Апост. Величество свемилостив^ише е благоизволило пов^рити Верховному школа наши Надзирателго Г, Еугешго отђ Гвурковичг. не само правлеше св1го у провии1],1алу УнгарскомЂ , СлавонскомЂ и ХорватскомЂ србски, влашки и грчки иароднм школа, всЈђ и предс^дателство славне фондомЂ истм школа управлнкЉе Депутап,1е. У колико се ДепутапДа отђ 1нспектората разликуе, излол;1о е весма л^по вмшесловутми садашнЈи Верховнми школа Надзирателћ у Пфенигсмагацину, тако именоватоМЂ СербскомЂ НародномЂ Листу, года III. числу 16. дана 10. Априа 1838. на листу 121. Но будући да е то мало поотдавно бмло, а многи отђ читателн истми ПфенигсмагацинЂ нећеду притнжавати, то ћу н у предстоећимЂ редовима свакогЂ нашегЂ родолгобца о составу едногЂ и другогђ заведешн изв^стити , доб&1вши на то дата изђ достов^рногЂ извора. Тимђ Ју зарЂ и многе изђ таме, у коши се, што се овогђ предмета тиче, находе, на свјзтђ извести. ЗасадЂ ћу овде само о Депутацш говорити, а доцше о ВерховномЂ школа Надзирателству. ј