Пештанско-Будимска скоротеча

113

Врана: год. 1808 Срби го завоеваго подђ предводителћствомЂ врховногЂ во^е Црнога "Бор^а. ПризренЂ: стара варошв ; бмнше столица царства србскогЂ одђ год. 1376 — 1406. Срби га год. 1808 ,подђ предводителвствомЂ врховнога во^е Црнога Ђорђа отму , год. пакЂ 1809 изгубе. НовипазарЂ: основанЂ у време првм крал±>ва србски, 6510 е столица крал^вине србске одђ год. 870—1376. Срби га задобћпо год. 1808, подђ предводителмтвомЂ врховнога во^е Црнога Ђорђа , год. пакЂ 1809 изгубе. ВишеградЂ: обсћднутЂ бђго е одђ Србала год. 1808. Д е ч а н е: познатЂ по монастмру, близу н^га находећеМЂ се , одђ коега е и име добмо. ПекЂ: столица Патрхарха Србски одђ год. 1346 (ове е године установл^но патр1аршеско достоинство у Србш по цару Стефа- . ну Душану) до год. 1389. Изђ Пека год. 1389, или бареМЂ у ово време , столица патрхаршеска пренешена е на ДунавЂ, у м^сто, кое му е датЂ нази†прхашн^ столице.— ПекЂ, данасЂ варонњ у поречкомЂ окрулаш. У овои послЗзднои пребмваху Патр1арси до год. 1338 ј одђ год. 1438 — до год. 1690 столица патрјарха србски бмла е у Б±ограду; одђ год. 1690— 1724 у Крушедолу, монастиру у Срему • одђ год. 1724 —1739 опетЂ у БЉограду} одђ год. 1739 у Карловцм у Срему; у то време достоинство е ово укинуто , и зам5знЈ>но: у АустрханскимЂ државима МитрополитомЂ изђ Србалл, у Србш Митрополитомђ изђ Грка. Митрополити изђ Грка поставлнни су бмли у Србш, одђ год. 1765— 1831 ; одђ овогђ пакЂ доба имаде Србш Митрополите изђ Србалн. НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТА. Чуваисе , да небм достоинство господара твогђ осуетхо. Свако се превосходство ненавиди и мрзиј те;кен'ћ иодаиника одђ господина свога

превосходнпшЂ се учинити, лудо е и опасно. РазуманЂ мужЂ сакрмва свол преиму^ства, као што учтива и разумна девоика свон) лепоту сђ простммЂ и ИебреЖЛБИВММЂ одЈзломђ ман± прим^тимомЂ чини. Лмди равнодушно гледе, кадЂ ји тко богатствоМЂ и шаЛБИВосћу превазилази^ али што се тиче разума и памети, ту неће ни еданЂ да стражш>и буде • владагоМи пакЂ господинђ ни наиман"1) не трпи, да га тко у овомђ превазнђе. Мсто е тако разумЂ царЂ свш душевнм дарова, паКЂ свака и наимаин увреда, кон му се учини , као преступлен± увре^еногЂ величества сматра се. Владагоћа господа хо■ћего у свему да буду то, што човека надт> лгодма подиже. Премда они допуштаго, да имђ тко помаже, али не, да ш тко превази})е. Оиаи, кои имђ што саветуе, мора тако говорЂ свои да управи, као да онђ нћи нечега опомин±, што су они позаборавили, али не да гласомЂ учителн говори , и нви као незналице наставити и упутити жели. Поета бм овде прим±рЂ одђ звезда узео и навео, кое премда су деца сунца и телеса светла, но никадЂ се не усуЗјук) предЂ сунцемЂ светлостЈ) и зракЂ свои открмти и показати. Учини себе свакомЂ необходимо ii у Ж д н м м ђ. ЗлатарЂ не чини изрезанЂ образЂ обожаемммђ , него почитател !) и поклоникђ . РазуманЂ е човеКЂ више за тимђ , како ће леоде привржене себи задржати, него ли, како ће ш>10ву благодарноств уживати. Лгоде у надежди одржати, естћ благоразум^е, а на благодарпостБ изгледати, естп простота. Благодарноств обмчно води кђ заборавности, а надежда понавлн ]\1мсао о ономђ , кои го е произвео^ више се добмва чрезЂ надежду, иего чрезЂ благодарпостБ. Кои свого жеЈ)1> угаси, таи извору ле^ђа окреће, а поморануа се баца, кадЂ се исцеди. Незавмсимо ли одђ кога, то се сђ нбимђ раставламо , нити се више обзиремо на н^га. Ова е иаука ис.ку-