Пештанско-Будимска скоротеча

138

разлежу&е се и кричуће гаиде. У велике празнике 3 до 4 гаидаша стекусе заедно, кои очаравагоће мрикалне гласове само у растоншк) одђ полђ сата слушати самв могао. Истми плесг. обмчно спроводе ритмичне ггћсме, и чита†образЂ овогђ плеса, кои е истми и при светковинама дацашићи Грка, чинисе као да е гибанама хора изђ старогрчки трагед1н одузетЂ. Л сам& Дуже времена у бугарскимЂ селима живЈо, и веселе часове у колибама овћх простм и миролгобивм лгодји провео. Готово кодђ сваке веће обителли налазисе по еданЂ временитЂ старацЂ, коега достоииства иуно, и дктолгобезно владаијз очарало ме е. Ови старци одвеЈљ су говорлћиви, много приповћдаго о НБ10ВММЂ обителћима, нгЛовомђ првашнћмЂ путованго, и о чудесима и причицама нбшвогђ предћла. Бугаркинћ су марлБИве , и особито гостолгобиве према страЦ&ШЂ , кои иб10вс колибе походе. ВрИЖЛБИво нћгугоћи свогђ госта, журио подстичу на оФнБИшту ватру, справлнго за н']н'а мекану красн &ШЂ Зшлимима прострту постелго, и изђ срца сготове му простЂ ручакЂ, коега уморенЂ путиикЂ на землБИ безЂ ножа и вилгошке покуса. Међу тимђ счепа газдарица преслицу, и сћдне нузЂ странога доле, а читава обмтелБ поре^асе око ватре. ТекЂ што сунце заи ^е, а жижакЂ колибу освЂтли, старацЂ тихо заспи, дћца почну дремати, дћвоике се склоне у мрачну оближнго собицу, и само трудолгобива домаћица остае будна, и запмткиванћиЂ госта забавлати тражи. 0! како ме е смутила, но и обрадовала, кадЂ ме е добра жена Пћ1тала за мое отечество, матерБ и сестре : „.ДгобишЂ ли тм све нби ? ел^ кодђ твое куће као кодђ насЂ ? да л' и твон мати преде, едали ти сетре ткаго? 0 кажи ми, ел' твол кућа далеко одпвде ? " — „„ Иа хилиду сатји драга домаћице. "" — „ Ахђ милми Боже, " повиче тресући прискрбно главомЂ и срдито окрећући хитр1е вретеио уплашена жеиа. „ЗарЂ

и тако далеко ладди л;иве ? И то су твои ? " Много, о хошђ миого добра Бугаркина п&1тати уме, докђ ме сни младости и постоибине мое неуспаваго. — ТекЂ што се зора насмћши, раднн се почне у читавои коииби, и красне домаћице кКери лгобезно поздравлнго домаћегЂ госта. НаравБ е улила читаву очаравагоћу дражесТБ просте красоте у дћвоику бугарску. Правилне лћпе черте Гркинћ, сђ ватренБЈМЂ н"ћнБ1МЂ погледомЂ, стасЂ сликовнокрасанЂ Османкинћ придае БугаркинБИ редку дражестБ. Кђ овомђ се првдружуе и намћри сходно лћпо народно одћло , слободно отворено и опеТЂ строго морално владанћ , складностб и волн кђ домаћемЂ послованго. И зато прхе сваке друге дћвоици овогђ предћла приличи вћнацЂ. Нарави се захтћло шшђ еданпутЂ показати женску у нћномЂ првобб1тномђ ан^елско-чистомЂ изгледу. СВЕСЛАВЕИСКА ВћСТБ, По гласу И л и р с к и Н а р о д н. м Новпка славни Сталиши и Редовш ил. карашдинске СарлЈе1,е у држаномг 29 Авг. обштелЂ сцравишту, за покавати у колико 1имг процвћтанћ народности и нанредованћ народне литературе на срцу лежи, наручили су своимг поклисарима за главнми соборт> троедини крал^вина— Хрватоке } Славон^е иДалмац1в, кои ^е се 17 Охст. у Загребу држати , да на томг раде, да се на загреОачкои академји катедра за народнми езпкт, заведе # Истодп, лгобавго прама свому народу бшнху они н сада узпалјзни, одлучивши , да се будућимт. поклнсарима за државнми саборч. угарск1и налогЂ даде, да ондћ утемелћнћ кагедре за славенскш езикк на свеучилишту пештанскомг ишту, да небм нити мм за другимк славнммг народима еуропеискгшт. заоетали, кои су велику користБ подобнм заведешн увадили. _ За стадио се надамо, да ће ова знаменита одлука варашдинске варме},е и кодт> остаЛм варме^а славенскн^, угарскоЛ круни подложенм, жаваханћ одзивђ на^и. дома Ћ е вћсти. Родолмбиви принесцп на фондк школскЈн подт. руковствомЂ депугац1б находеИи се. У готовомт. но:!цу б. вр. Год. 1821 Катарина 1оановпћг изт. Темишвара 1000 с])р.— Год. 1823 Данилг Бикарг игбрадмД