Пештанско-Будимска скоротеча

142

классе сђ пеТЂ Профессора, ко коима сђ концемЂ 1840 л $та додата еи една горидична класса са три Профессора. СадЂ се дакле Лицеи д±ли на филозофскш и горидичнми факултетЂ. у првомЂ има до 50, а у другомђ до 20 ученика. Излишно бм бмло науке, кое се овд± предаго, поособЂ наводити. НачинЂ наставл^шн, као што друкчш тежко бмти може, 10 шђ е лко недостаточанЂ: и састои, изузамши математику, у томђ , да ученици на паметг> оно уче, што у кнћигама или болЉ рећи у рукописнммЂ свезчићима стои, ерЂ учебн&1 кнбигз на србскомЂ езику и сада шшђ никаквБг нема. Ови недостатци текЂ сђ временомЂ моћићесе изравнати. Ово у обште нису вмсока училишта, што е за Србш досадЂ и наиваимие, иего разпространћнхе првогЂ наставл±шн , а за то е ве^Ђ доста учин±но. М Н В А 'л И Д Ћ. одћ Ж —. у моимђ мла^имЂ годииама, шгпђ кадЂ самл у Бечу кодђ вћхсокославногЂ военогЂ суда поставлЈнЂ бмо, походимђ Капетана ЈГ , кои е изђ Л * у граиици ро ^енЂ бмо и онде у пензш ншвхо, и истина ве±Ђ доста у годинама, ал* у ћуди одвејаћ младЂ бмо. Онђ е како у турскомЂ, тако и у французкомЂ рату воевао, и зато е све оно, што е за време службе и свогђ опасногЂ живота видш и искусш, сђ одвеКЂ умилатммЂ р:1 )чма приповћдати знао. Одђ нћга сзмб и слћдугоћу приповћдку чуо, Таки како е царЂ НаполеонЂ сђ трона сбаченЂ , и у заточехие посланЂ бмо, више аустрјански регимента опредћлЗзно буде, да у французкои гарнизоиира. Ме^у овмма 6&1нше и мон, гди самг. сл ужт. Подђ моимђ управл 'ћик -МЂ налазећа се компанхн буде у еднои л4пои варошици, и овде у едномЂ старомЂ манастиру удомл^зна. /Кителви ове варошице бмли су добри и одве ^Ђ гостолгобиви лгоди. Мое одђ службе слободно време у нћШвоМЂ самБ дружтву проводш;, и обиче-

ствовао самх> свакћх данЂ предЂ вече на конго по вароши шнити. На краго ове варошице нћкш данЂ, кадЂ самв лги10, падне ми у очи еданЂ инвалидг,, кои предЂ вдномђ доста чистомђ и л±по уре^еноМЂ гостшницомђ на клупи сЈздећи покраи себе чашу сђ пивомђ , а около подоста д1зчице имађаше. ЛгобопмтанЂ знати, шта толика д^ца кодђ нћга, кои е у рату л±>во око и десну ногу изгубш, раде; заклгочимЂ сђ нвиме се познати^ сизјемђ сђ конн и кђ н'ћму се приближимЂ. Онђ ме поздрави. СадЂ се у разговорЂ пустимо. Каже ми, да скуплЋке око нћга д±чице родителБИ преко данЂ у полго раде, и свого д±цу за то време нЈзговои бриги предаду. Зашто онђ одђ нби другу помоћх> ужива. Воиникђ оваи велику лгобовћ е кђ д1зчици показивао, а напроти†и х1 "ћга д±>чица, коа су га татомЂ звала, одве^Ђ облгобе. ЗадиркивакЉи га часЂ су му лулу сакривали, часЂ пиво просипали, преко хшге скакали, бркЂ гладили, лгобили, и тако сђ нх>име, и у н^зговомђ кругу играгоћи се дахш проводили. Старца овогђ , кои е врло разговоранЂ бмо, и л облгобимЂ , и зато самг> га скоро свакш данЂ посћћавао. бдно послеподне с!ђд!0 е онђ опетЂ у среди свои малм прхнтелн. бдни одђ овм играху се око хЉга, други пакЂ Х1а путу не далеко одђ хЛга по праху трчаху. На еданпутЂ чусе приближиванЉ кола. Конби у нбиМа упрегнути поплашесе, и сђ наивећомЂ нросћу нагну б :1 :>жати, едно одђ играгоКе се дјзце падне уплашено предЂ б!>жеће кон'!;, и бмло бм погипуло, да хпе старми воиникђ притрчао, и тако у несв±сти лежеће дЉте ослободш. Д1 >те е истина ослобо^ђено 6&1ло, ал' СтарацЂ са свошмђ дрвеномЂ ногомђ поклизне, падне подђ кон^з , и тежка кола хгћму преко руке и прсш пре^у. Падне у несв!зстб , и едва после дугогЂ времена очи отвори. Прво хЉгово П51тан± бмло е за д±те, кое већЂ мирно играгоћи се на нћговои постеЛБИ сћ}јаше. СтарацЂ даде га кђ себи по-