Пештанско-Будимска скоротеча

167

петдесетогодишнБШ мирг> отт> 1устпиана испросити прину ^ени бмли, притомЂ побћд10 е онђ Вандале, и повратјо Шпант и СицШго римскои '1мпср1и- друпи е пакт> уничтожш источнм Гота державу у Италш, и у вмшимђ сражешнма побЗзду 6 одержао надт, Алеманнима и франкима. Осигурану оваковмм!> начиномЂ са свЈго страна бмвшу миру, обрати садЂ 1уст1шанЂ внимаше свое и на внутрен± державе недостатке. Ови су се понаивмше у од:ћл1е правосуд^н увукли бмли. Закони, кои саставлнн) моћне стубове сваке державе, тако су заплетени и умотани бмли, да се о исправлешго ишобомђ озбилвски ммслити морало. Онђ дакле избере 10. искуснм, и у струки законодавства одвећЂ вичнм правдослова, коима подђ предводителствомЂ упослованогЂ у овомђ д^лу Требонхаиа Иаложи, указе царске, заченше одђ Адр1нна до н4га, у обш,ш еданЂ законникЂ (сос1е\) сабрати. Овому су сл±,довале пандекте , наставленја и новелле, изђ кои се потомђ тјјло граждански права саставило. (конацт. елћдуе) II Е Р Р И Н А. (конацг) РобертЂ скочи, да се гд±годђ склони, не што бм се непрхателн боно, него што е лгобезну дЗзвоику затитедити хт}>о, да жалостно позорЗ; своимђ очима иевиди. Оиб е врло слабЂ 6&10! ... Са свимђ одма хслоне и наслонисе на отворенЂ заклопацЂ одђ старогЂ сандука. ,,„Ту унутра,"" рекие Перрина у смртномЂ страху, и склони лгобезника у малми таи азилЂ, кои брзо затвори. СандукЂ е 6Б10 расто†; и никакве рупице у н4му небмнше, да 6ћ1 могла св±тлостб ил ^ зракЂ улазити- уплашена дћвоика н1е се ни с!;тила т 01 а, да у томђ узкомЂ, одсвуда затвореномђ мЉстанцу човскђ ни петЂ минута издрнсати неможе, дч се иеугуши. СадЂ уђе отацЂ. — Онђ е спазш, како е II е р р и н а брзо клгочђ заврнула.

„ Ахђ ! " рекне „опетЂ те овде видимђ. Тм то радишЂ , кадЂ мене нема кодђ ку&е, да гледећи у то, што е у нутри, срце ти хошђ ве:ћма пуца." „,,А шта е то унутри?"" продересе РоландЂ, куцнувши нЈколико пута кундакомђ одђ карабина по сандуку. „„Нитпта , ништа,"" прихвати П е р р ина пребледивши, „вЗзнчана мон халБИна, и б!зло цвЗзће, кое 6м носила, да " Да, да"" рекне Р о л а и д ђ, и набере црне густе обрве, „„ знамЂ већЂ шта^ете да кажете. Но кадЂ сте садЂ башЂ таи вашЂ накитЂ прегледали , кажите намЂ , ели хошђ онако б4о, кошто е и бмо? Три црвене флеке насредЂ руже , вели мон баба, значе скоро удовство^ а една само црна флекица на б ±ломе вЈицу невЗзсте показуе , да 6 избранЂ младоженн нхе достоннђ."" „И мора 6б1ти тако" рекне отацЂ потврђукЉи пророчтво „кадЂ мирно и добро д!звоиче за одпадника пође. Перрино, тм већЂ морашЂ н"]и'а заборавити .3 види овде Роланда: то ти е ^увепн. ОдсадЂ ни наимаиЗз о в1знчанго са РобертомЂ да нем&1слишђ." За овбшђ рЗ;чма особито се шутнканЉ у сандуку чу , и слабЂ, но сри,е раздируЗпи гласЂ. Само еНеррина то чула. Скочи да сакривеногЂ воиника одкрхе • — поммсо да му мора зло 6 бгги згрози го. Но опетЂ сезадржи; РоландЂ рекне: „„ Р о 6 е р т ђ ! Тога су башЂ данасЂ на смртБ осудили^ ала да се само врати.. „Неће се тах! више вратити," рекне старацЂ^ „мати му е одђ туге за нбимђ свиснула, а отацЂ га е проклео." За тимђ опетЂ се чу она чудновата лупа по сандуку, но слабха и дужа него пре; тако е бБ1ло , као да кака†загушеНБ1И последнБхи путЂ уздану. „0 Боже! Избавите га" викне Перрииа. ХтЗзде сандукЂ отворити; но клгочђ у брави запне, а она се сђ тимђ ут ±ши, мбт-