Пештанско-Будимска скоротеча

171

скпхђ стварихЂ могоше ли науке цвћтати? Могоше ли списателћи, особито они III и IV СТО л1та, као н. пр. Ритори: Аврелш Зимах-Б, фабЈи фулгенцш, Макробш, Марц1анЂ Капелла; стихотворци нзичници: р у ф Ђ фестЂ, АвЈенусЂ, Клав/цанЂ } христиански: 0птац1аиЂ, ТТофпрш, Аврелш КлиментЂ, Пруденцш } историци: СестЂ Аврелш ВикторЂ, Евтроши, АммханЂ МарцелинЂј философи и математици: БарахусЂ (ариЈ бЈтасКиш кн. 1. писм. 29), МаксимусЂ (ЉИ. писм. 39), Ниц1а (ЉИ. п. 38) Маллш и остали многи у медицини, правовћдћшго и пр. могоше ли, велимЂ, ови понаивише незнатни списателви, латинскомЂ слогу онаи красоте вкусЂ и стилђ повратити, когђ е у златномЂ сбомђ в±ку подђ Авг^стима и Мецеиатима имао? На што одрицагоћи одговорЂ кадЂ е стварв сама по себи лсна! Не чудимосе дакле што списатеЛБИ ови славу Туллја, Лив1а, Орацја задобити нису могли, ерЂ живећи мећу варварима , и у времена покваренимЂ вкусоМЂ заражена, за нби е то невозможно било, него сђ удивлћшемЂ питаимо, како у средЂ толикихђ удараца, кои су тада умствену моћљ немилице зга^али, нестаде сасвимЂ умнихЂ и заслужнихЂ лнздихђ , будући до самогЂ свршетка IV столћт!н налазимо шшђ списателнхЂ, кои су са своим' сочинегпнма и кнмжевним' трудима, конечни угашаи учености до речене Епохе похвално задржали. Но мећутимЂ, докђ е у мирскомЂ кнбижеству послћдна луча угасагоћесе жизни тиннла, духовно христјанско кнБИжество на проти†, крештешемЂ великогЂ Константина одђ тежкихЂ освобо^ено оковахЂ, у коима е крозЂ пуна три столћт1л стеннло, спћптило е сада кђ нечувенои слави, кошмђ е, нарочито у IV" вћку, цћли божш свћтЂ напуићнЂ бш. У овомђ, и у почетку У столћтхн, видимо нечувено у исторш понвлеше. Црква христханска, до тада гонћна и одђ цћлогЂ свћта презрена , изђ своихђ пећи-

нахЂ пенћсе наеданпутЂ на престолЂ нћнихЂ мучителнхЂ, — ИмператорахЂ. Одђ сужнћ поставши првенствушћа , она заповћда истомђ ономђ мачу, кои е невину крвв толиКихђ нћнихЂ мученикахЂ нештедно пролхо бш. У средЂ наидублћ немарности за све што е полезно, честно и красно, — кадЂ е стару римску храбростн наигаднје пузенћ и ласкателство бмло замћнило, — кадЂ су негда свемирцимЂ а сада одђ варварахЂ немило раздиранимЂ царствоМЂ подли шкопци управлнли, ,у средЂ, велимЂ , толикихђ изваиобичнихЂ жалостнихБ позорЈнхЂ, видимо изђ ићдара нћнихЂ излазити Басил1н, Златоуста, Григор1а, АмвросЈа, Августина и 1еронима, кои нечувениМЂ донда краснорћчЈеМЂ наичистш моралв изштећеномЂ свћту проповћдаго. КраснорћчЈе овихђ светихЂ отаца има у себи нешто важиога, силнога, величественога, кое те важностпо свогђ достоинства збунгое и предобива^ — скоро спознашЂ да е послан1е' шјИно сђ внше и да уче по очитои заповћди СвемогућегЂ. Не оснивасе као краснорћчхе свћтовно на временим' добрама и предразсужденшма пародним^, но е обште, почива на срдцу човеческомЂ и нелажним' предашнма, и видећи изступлеша лгодства обузето е светимЂ гнћвомЂ, буди човћка одђ свогђ мртвила, улази у наидублн скровишта нћгове душе и подтиче га на преобладанћ скотскихђ страстихЂ. Па опетЂ у средЂ овихђ удахнућшхЂ, задржаваго они нћку спокоиностб и величество ума, кое е нвима текЂ своиствено. Нби е горећа лгобавв ЕвангелскогЂ проповћданјн одугпевлнвала ј — лгобавћ ова огледасе наилћпше у нбиховим ' списа1 .1нма. Овомђ ревностш одушевлћни, подигнусе иа наивиши степенЂ краспорћч1Н, кое као ваздашнви образацЂ прво у цркви Христовои мћсто занима. (пјЈодулшћесе)