Пештанско-Будимска скоротеча

187

Образи су весма красно. изра^ени. Особито се одликуе слика поиоиногг Адмирала Шишкова , Н. Куколника и Т. Булгарина. Оваи последш,1и недавно под"в насловом1» * К омарБ1 рои первои, издао енћколико уедатоћи сатиричнм саставака, кои су врло добро примл^ни, и спадаго међу оне производе. кош се многимђ поединмм! недопадан), али публики свагда велико задоволвство причиннвато. (м.г.а. Г. а.л.) к) Ч е с к е. Красно кшижество у ^Гескои садт> е слабо што вреднога показало. О сшуљ чески забава изишле су у П е ш т и п ћ с н и од1 Л. Ж е л л а скровно цвМе, кое крозг снажно славенско чувствоканћ сачинптелн свом властиту п,Ј;ну добмн. У Гичину изишле су ЗЈ К отеаПпку," п'1;сни одт. Влчека; а'Корженнати издао е уПожуну сатиричне пћснп подг насловомг „Оћ^аз!. 14 —■ Плодоносн1н е указала се наука. Паво ЛПакт. издао е у Брну ческу граматику за Нћмце^ а Смепана огласјо е свон) фисику. Одг Шем бе ров о гг историчногт. д]зла : Упадг Монгола наМораву изишло е друго издан!е, тако^ерт. и Шафариковогс. Славенскш Народописг.*) — Ческу граматику за младежв издао е Ц и г л е р т. у X р у и м у. — О дђ К ал и н а изишла е прва свезка различитм дћла подт. насловомв УУезћЈЈк.— (0.и.\\ г .) г) ПолБске. РшзпЈп 1пс1и УУЈеШороккЈе^о геБга1 1 \\лс1а1 Ј. Ј. ГЈршзкЈ. сгезс рјегтезга. Рогпап пак1ас1еш 1 \у сге^оппјсу ]\о№еј Кз1е§агп!. 1842. у 8-ни 216 стр. Ово во^е самородногг. уммшлнл народногг показуе намг. духг и наравв и обвгаае полвскога народа ј показз г е намт. прошасто време Полнка, и езикг и изговорт. пол^скји. Зато хвала г. Липинскому на дару, ст, тимг ве1.а, што е гдћкоимт. п!.смама и нап!;ве нредноставјо, а кнвизи два образа народне ношн!; приклмчхо. Радостно очекивамо и 2 и 3 и 10 и т. д. свезку. д) М а џ а р с к е. Згога! а' з1ау пуе1т егЈекеБеп. Вез21;егс2е-Вапуап , Куота1оЧ МасћоМ Ги1брр 1зе1|'иуе1. У 8ни 42 стран. Ову кнћижпцу поздравллмо као особито понг, л ],н1б у маџарскои лнтератури. Свомт. е моту: „Еш пш1ћ1§ег Векегшег 1з1 шећг \уег1Н , а1з јеЈег

*) ГГ. предброиници славенскогт. народописа, кои су код-в учредничества Скоротече предплатили, имагосе кодт. истога ради кнвига прјнвити сг. придавкомч. 20 кр. у сребру за рог1о.

Кепео;а4 ипс! Мате1ик'' добро одговорила. Неименонанми г. аукторв изповјћда и пориче напреведноств н1.кои претеранвх маџаризанта, и принознае вредноств славенскога езика , кои е у Угарскои домаћ!и, и н&када господутоћји! е) Н1; м а ч к е. 1) ог 8ргасћкашрГ ш бјећепћиг^еп. ЕЈпе Ве1еиећ1ип§ Јед ^Уоћег ипсЈ "У\ оћЈп ? Уоп 81ерћап ги еНујо 1ло| Ј ј , Бок1ог иш1 Ма§јз1ег. Кгопз^асћ, 1842. Вгиск ипс1 Уег1а°; уоп Јоћапп СоИ. У 8ни 75 страна, Г. аукторт . ненаходи никакве силе ^ да се у Ерделго маџарскји език -з, за пословнбји прими . Ако е стало, вели до земалвскогг езика , то валн узети влашкШ , ербо е оваи у Ерделго езикт . земл '1; и веће части народа : ерделвскоп . па11т. езика нема , кано ни угарскогг . — За избећи досадну препоруку на значуемо овде садржаи ккт иге: У опуог Ј. I. Уог \уап (11 - 8сћ \У1П ( 1зисћ1 ос1ег В. иззепћећег . II. Еше Аћз1сћ[ 1е§1 шап Јосћ јеЈег НашИипд ип1ег . III 1 ) 1е 1Тгт61ћ|§ке]Ч с ! ег Ма ^ уапзјгип ^ ип <1 1ћге ТЈпУ01ЧћеИћаГ1,1§кеЈ1. IV. 1 ) Је 8ргас 1] V егггип« 0( 1ег с1ег Тћигш ги Ваће1 . V. 1Не гогтзсћ - ка ^ ћоћзсће К1гсће . VI. Бег Рапз1ауЈзшиз , ос ! ег \ Уа1асћеш ипс1 Ас1е1 . VII. Ма ^ уапа , осЗег сће ^ г егс1асћ1Ј§;ип§ а1з егз1е Ггисћ ! Јег Ма § уапз1гип §. VIII. СиШсћег Аиз \ уе § иш ! 8сћ1изз . ДОМАЂЕ ВђСТИ. Родолгобиви принесци на фондт. школскпг подт. руководствомк депутаи,1е находећш се. У готовомт. новцу б. вр. Марко СимоновиЉг 10 фр. 1ованг Поиог.ићт. Бадулицкш 10 фр. Паво Адамовићт. 20 срр. 1ован1. Ракославг 100 фр. Басил1е П гн;шој;и 1, м. 20 (Ј>р. Василјб Милићт. 10 фр. Алекса Мирковићт. 20. фр. Изг Н о в о г т. Б е ч е ,т 5 т. м. Бћств о смрти блаженогг спомена родолгобивогт. Текел1е Савве тронула е срда Бечеископ. Обгцества. На свач16м1. лицу е могло се познати внутренћ чувствованћ, и туга, за изгублћнммт. родолгобцемт. овммг. За показати свого чувствителноств, дало е благодарно обхцество ово не само у нашои, но и у римскои цркви три дана звонити. К)че е држао парохт. нашг г. 1оаннт> Чокер длнг, у содружеетву два на то позвана свештеника, торжественнми парастосг, гди е около стола, на комт. е колбиво почивало, 24 свећа горело. Црнми постаментт., на комћ гробт, покоиника изображент. бнше, окружавали су свћћоносци и рипиде, напредт. крстт. црнвш, и застава школска, С. Савви посвећена. Слово о добродћтелби и родолгобга говор1о е вишесказанБШ г. Парохг нашт., кое е све прмсутствугоће на плачг и уздисанћ

»