Пештанско-Будимска скоротеча

194

НезнамЂ , едали у име те оскудост школске Гд. С. одг> Ш. приброава ко Хорватскои и нашу Епархт Карлштадску ? А наравно да прибронва, кадЂ каже да нема тко натпеМЂ пароху, ни Господи помилуи одговорити. Е, када е тако, то се дакле истми Гд. С. одђ Ш. учтиво моли, нека има доброту опростити за такова доказиванн; Шга е можда нетко о овои ствари неправо изв4ст1о , кадг. овако проти†нвне истине говори. Та и се тЈшимг., да бм свакш милми братЂ Србл1 >инЂ — кои е тлоле о томђ пропмтивао — воистину оваи поволбн51и одговорЂ добмо: да у Епархш Карлштадскои има вмше Србско-народнм школа, ного што се М51сли , и говори подђ числомђ I., да нема ванЂ една школа на 30. парох1а, и то шалостна! Овммђ поводомђ желимЂ н као Хорватскш СрблвинЂ, и Богоспасаеме Епарх1е Карлштадске СвештеникЂ , стан1з Србско-народнм школа исте Епарх^е предрагомЂ мени роду СрбскомЂ на знан^ дати, да 651 како тммђ могао снимити, невино нанесенми нама ХорватскимЂ Срблћима укорЂ и срамоту. Будући очевиднми св^докђ, и Д^акономђ учителв л. 1831. у новозаведенои Србско-народнои Слабинскои школи , у Протопресвитерату Костаиничкоме, свакоме испов^дити могу, да е заведенје истм школа у нашои Епархш шшђ у лћту 1828. почегакЂ свои имало. ПочетникЂ и особитми ревнителв реченогЂ заведенЈн школскогђ бмо е блаженопочившш Арххереи Лук1анЂ, кои топећи се у р^чма: „Обш,енародное Епарх1иское благо, " и срдечно тежећи За народнммЂ просв ^штешемЂ , сваке е начине искушавао, како 6&1 то у дћло привео. Сл^дователно као АрхЈмандрггЂ и Адм'пистраторЂ наше ЕпархЈе заведе о собственомЂ трошку едну школу у ПлашкомЂ, названу одђ н4га: Д е н т р а л н о е училиц^е, Ову школу составлнли су одђ све Епарх1е изабранм ученицм нЉмецки школа, пос4штавагоћи ш она два мћсеца почиванн. И самЂ

саМБ едне есени Централиста бмо. За ово време училосе читанЂ и писан^ Славено-Србеко, црковно пћн1е, читан^ Апостола и напаметЂ кат1Х1С1СЂ. Централни ученика бронлосе кадЂ и кадЂ и до 50. Ови су названи бмли шедатори, кои, вратившисе дома, морали су по даноме нвима налогу, Србске ученике нЈмецки школа, свему ономе обучавати, што су сами у централнои школи учили. — А и ово мимогредЂ да иапоменемЂ: 1) Блаженопочившш ЛукЈанЂ 6510 е првми Арх ^ереи у нашои Епархш Карлштадскои, кога налогомЂ Србски су ученицм н^мецки школа ■, на молитви у почетку и свршетку науке своимђ крстоМЂ крститисе почели} и у мЈсто досадЂ склопл^нима, то су послЉ прекрштенћЈМЂ рукама (по нашему обмчаго ) таино „Отче наШЂ 1 ' и „Богородице д ћ в о " говорили, докђ бм римокатолички ученицм, те исте молитве на нЂмецкомЂ езику гласно очитали. Такова уредба кодђ насЂ свееднако трае. 2) Онђ е бмо првми АрхЈереи, кога урежденЈемЂ КатЈхети су Катјхумене свое, осимђ преподаваеме нвима хркт^анске науке, и Кат1Х1С1еа, шшђ читанго и писанго Славено - СрбскомЂ учити почели. *) И толикш е краснми усп ±хЂ у овомђ предпрјнт ^к) учшЉнЂ, да и данЂ данашнБш рукописи Славено-Србски (краснописаше) скупа сђ нЈ>мецкима, свакогЂ нвногђ исп&1та на столу предложени, на радостБ и утЈху нашу, читагосе и прегледаго како одг> школске дирекц1е, тако и одђ све, тамо присутствуго:ће господе. 3) У нашои Епарх!и, шшђ пре постанн елеменТарнм србски школа, уведена е бмла (а данасЂ продужавасе) одђ духовнм управителн и ова уредба: да се мужка и женска '") Имасе знати } да до оногг времена наши Србски ученицм , наиластито селлни, непознавак)1>и слова сБогг матернЈ ;гг езика, морали су задаванми имг урокт. кат1х1с1са, помо ^у другога, латинскимт. словима преписивати , и тако учити !!