Пештанско-Будимска скоротеча

,,Ово срце зате куца, Вашт' га вараш срамно сад, ,,М'ћ< то сласти н игобави Тн мн питн даеш нд." I с милун ме, не ик>би ме, Поишбац е иажлвнв твон, Не грли ме, ер ладн1и Неће битн ии гроб мон." „Пјсти су лн млади даицн, Црн е мени 61,ли св1>т, Ннт мн цвате руже маиске, Бећ пелена горак цвћт." „Гд-ћ <'у оин златни часн, Гдћ лшбаки ниче раи? Тн си звћрг ки учннио, Гадостима моим краи !"' ,,Ид' нев'1фо, куд иеснта Разблуде хе мами етраст , Идн онон, гд1; нзвире Среће твое ранска сласт ! ' ,,Н 1 ју овд-1; усамлћна Одкукатн кон дан, Док жнвота уцквнлЉна Не иине ме варлћнв Сан!" „ V када се в1чно смнрнм—■ МОН )|в М1]ј а 1 биТН 1ф1Х» вр сам вћрно н лмбила, Изданула в1рна ах! ,.Ал е правде будно око, Внше зв!;зда ;г.ив е Бог, Неггћрнпче , а те купем ! Од ноступка дркћи свог !"' 'Го нзрекла ецашћн, II улази у свон дом, До вомачког срца нродре Д'1'.воачке клетве гром. Ногазитн лмбав чнсту, Пронграги д!-.ве чест, Разкннути сладку свезу, Г.р4х до Бога велнк ест ! Газкаасе млад иевЂрннк Нож иотрже нагло свои,

ш Прободесе — сав сгрозисе И мргви га осу знои! Он издану! Под бором му Изконала дћва гроб, И на плочн напнсала: „Ту лмбави труне роб !" Иа том пустом драгог гробу Кукала е кон дан, Док е вћриу тихо нне Обузео вФ.чни сан ! У Панчеву Окт. 1842. СЛАВ А II ХР АБРОСТБ Г1 РЕСВ6Т ЛОГЂ Дома А \*стр1искогх приликомт. крестоносногђ похода. отћ Петра Рнмскогђ Пароха Св. Андреискогљ До Јк.на Цезара сви Влад ћтели Римскш назв1ва.1исе Болгдовма или Воиводама. УлЈ^ол, в первћхи себи т-хл^ Цезара дао, а после нЈЈга влад-ћшгцхи Октав1анћ 30. л'1;га нре Хр. Р. додао си и тгг5>л^ Агг^стт.; и такш сви после пћга 6ћшш 1 и Иачалницв! иостадоше Цезари и Ауг^сги. Цезарћ значи, што мв1 Србли кажемо Цесарв или Царв, а Н1>мцм •Кт(ег. Ауг^стг значч светвхи или похвале достоинбш. Нрнликомт. раздћлешн Р илјског б ца[ ства на восточно и западно, кое се 395 поР. Хр. при Царш веодосјш п нЈновимк свшовма Аркадпо и 0нор11о сл^чило, задерже себи оба влад^телн име Цесара, Арка г це на Восток^ ,у К.онстантЈноно.ис, а Онорп! на Запад^' ј Р им Ђ '. Восточјш Цесари до падехпн иб1овогђ Царства прпКонстанпш>'Налеолог^ 1453 си^чившегв се задерже птв'л« Цесара: а и Т&рчшгв мооЈјДНВши аадержи ист*> т1тк'л« : восточнв! Цесара за себе и до данасв. — Па запад^' в послћднвш Цесар-вбвш Ромблнск Ауг^сгел^ск 476 л. по Хр. Р. 11ри овога владЈзнћо пропадне западно Римско Царство, а сђ нбим-б и пт$ла Царска и Алтвстска, и разд г 1злисе на ман-1» пров1нц1е и державе. II тако