Пештанско-Будимска скоротеча

IIЕ111 ТАIIСКО К.VДIШСК!II

(Соигггег.)

Число 4©.

Неделл 16. Новембра 1842.

Год. Ж.

и житб торогштса и чувствоватБ сп4шитз..

В а з е м с к н.

; М06 ШјСМЕ. Ои ићсмице сердца, могл !. Цвеће , кое жеик) будн, Да Г»*шш рода свога Сикдовати свак' се трЈдн. Да васч. иогу у зрикљ пиавдеи 11 у руину зору с.кп н, Да вамЈ) могу нзследт. правми. И сву лмбкосТЈ. ран датн ! Да кро;п. такву наравв санну^ II сладкосћу сербскогх ду.\а,. Одкрнвашћ' среће таину <5сге вредне обштег' слуха,И достоине да вас краане, Сербске маике, снаше , моме , III вашћи мнлогласне Све иригерл '

1в к' ссрдцу своме.

Небм л' ("1, таквомт. слађомг сласти И од5> меда н нектара Узбудиле нЉгГ.не сграсти Свеобштега Б ож4г. Јј д»ра: Да и краснни сполг прнзнаде Како сербскогг духа соко, За изпунит' рода наде, МотрИ биСТЈЈО И ВБ1СОКО. Да разрачи гласг славун, Да разстера мрачие птице, II да браии одт> олуи Парнаскога цпећа клице.

Да весело ови лете Да подЂ пазкомт, оне стов, Да сеС^рбскш в-ћнацт. плете , Да сс Сербскимг гласомг иое Одт. пламена да му знаке Аиђелт. златнБ1мт. перцемг води, Да> и Сербскои зорн зраке, Већт. небесно сунце, роди! Ник. Бороевн. ћт.. МАРОДНБШ ПОНО СЂ, као основб лвног -б просв^штешл. одђ Милосиава СвЈзтогор «когЂ. „Даите ми великЈ мвјсо, по конмг Ку се Јправити" реко е Јмирућш Хердерт., даите момћ народу мо Н нј идеу, бв1 и вико, ко'[ О мђ ће се нравствено окрЉиити, иодићи и наиредовати» достоинои величини, и слави. Свасила иринадлежи дјхј, мбјсли , а не т г 1злј ; иа ако идее, кадт. се мирно роде, ј нгивотђ см '1»ло и дјооко продир ј и груди човека разпалгом, шћговЈ дјховнј наравћ иобуђ) 10, као ј бури пориваго к-н богатоит,, вБ1СОКом4рномт>, божественомт, 0ДЈшевл'Ј5н1го : то сј онда времена ве личанствена, дкловна, пов4стница Шмт. сготовлква скрижали , и доказЈв, да |)0дт> човечш од -Б Бога нроизгиче >