Пештанско-Будимска скоротеча

261

Садг му души Мирјаде, Луна, цвеће, зеФнровн, ХармонЈн одђ гласова Сладоств свош придолише , А по.нобацЂ лмбезнице Срцу цуно задоволветво. Ненадг. ОДГОВОРЂ На пмтан^ћ Фииолођичко у Скоротечи подђ бровмг 32. на стр. 196 и 197. (конацг) 1- П. Може ли се причаст1в настобћегт. времена по прописаномг одђ Г. ЈВука правилу правити одђ 3. лица множ. числа, и то у свакомх глаг0.1ј ? Од* Не може у свакомЂ глаголу. Мв1 имамо у езБшу Србскомт. глагола трагоћих -Б и нетрашћихЂ, на пр. скачемг и скочимђ ; одђ скачемт> може бвтти причаст^в скачући (а не скакагоћи); а одт> скочимђ не може бв1ги; тако и одђ сћдимт., сћдећи; сћдамт, , сћдагоћи; а одђ сћднемт. не може; тако одђ стоимђ , стоећи; ставиЂ, стагоћи; а одђ станемЋ не може. С.гћдЈб дакле, да се причастЈб настобћејмоа ^е правиги одђ глагола грагоћихт. и повторавагоћихв , но одђ нетрагоћихт. и еднократнихЂ неможе. 5. II. Може ли се свуда писати онако, као што се изговара, или не ? Од. Ако се ни у каквомЂ другомт. вЗБ1КЈ неможе писати, као шго се говори, то се у Србскоме писати не само може, него башт. и мора, зато 1. Што Срблви текг сада починго писатикнБИге (то еств овога вћка), ниги имаго старихт. класичкихт. списатела, на ков 6 бт се могли у-

гледати, да пишЈонако, као пгго су иугб и старигшсали, као на пр. Грци — А по спои прилици и остали , данаст. обраговани народи , морали сј наипр1в почети писати онако, као што сји говорили онда, а посл"ћ почевши Јредтв и разЈмН16 МБ1СЛИТИ, почео 6 и 6шкђ и начинђ писанн свого важносгБ и красотј добБ1вати. 2., Што 6 Србскш 63Б1КЂ 101111. ii СаД 'б више ј народнммЂ усхииа, неголи Ј кнвигама, а народЂ 8 Србсши наибоЛБ1И граматикЂ И рћчНИКЂ СВОГЂ вЗБша ; зато списателћ Србскш морао 6 б 1 се до ДЈше више владаги по народномЂ 63Б1КЈ , неголи по СВ010И само волби. 6рЂ други народи ваде свого грамагиКЈ изђ своихђ списатела, а мб! за сада морамо 6 вадити изђ народнога говора. 3. Што СрблБИ немаго шштг, (илн неће да признадЈ оне, ков ииаго) граматике ни рћчника, него имђ народнвш говорЂ слјжи за ово и за оно; а таи се вЗБ1КЂ наивише састои засада у народшлмЂСрбскимЂ п-ћснама, коииа се МЈдррвш списателБ може разЈмно користовати. 4. Што Србскш 6 1Б1КЂ Ј НарОДНБ1МЂ ЈСТИЛ1а и Ј своши просготи могао бБ1Сеназваги класичкииЂ изђ јзрока, што ни 6 оноликои разлики подложанЂ, као што 6 на пр. итаЛ1анск1И, нћмачк1И и дрЈги Пакт. и при наивећоп сво1ои разлики, вдва се распознае ова у нар^ћч^дма (ако ихђ смеМЂ тако назвати) ХерцеговачкомЂ, СремскомЂ и Црногорскомђ, Ј коима намЂ е Г. Вјкђ описао разлике, написавши свои рћчникЂ и забавнике у ХерцеговачкомЂ ; — Кназа Милоша животђ или Грађу за Србску истор1го у СремскомЂ; — Свов пословице у