Пештанско-Будимска скоротеча

263

благополЈчно художество. бдина паука, коа лгоде ко благополучјго води, ако желашн свон знаду умерити, она проузрокуе нашему 6 б 1 тно право услаждете, и сва удоволсгв1а нћгова. Она све силе тБла и душе крћпи, и содержава шЛове различите послове у реду и согласио. Здравлћ 6 исто тако кђ дужностима живота нужно ,| као и свакои забави и увеселенно што е; иаказанјн в достоино ако га ма чрезЂ нашу крнвицу расточимо, и свокволкно изгубимо. Иема може бв!ти жалостнгегЂ и сожален!а достоишегЂ состоан^н за едну нмсоку благородну душу, него кадт. она слабомЂи немоКномЂ гћлу подлећи мора, У таквммт. обстоателствама цело човеческо великолћп1е бшвати престав, светлостг духа се помрачи, философт . се смете и заплете, а шнакт, буде побеђент. и наивећимЂ и славнвтли. лЈодма ништа друго неостае, него чувство нввове невиности. Налази се међт> грчкимт, поетическимт. сочинен!ама вдно и&ше, здравлш посвећено, у комћ се сг пеизказаномт. красотомб оиисуе течен1е, кое оно на благонолуч*1е живота нашега, и на сва наша увеселеша простире.Незна се заиста, ири каквомЂ вслучагоово мало п^ћте сочин^ћно 6 б 1 ЛО , али толико се асно види, да в сочинителв болестант. морао бвгги, н у ирвомт. восхин^енно свтгб на ново цолученогв здрав.т налазити се морао , кадт. онт. на слЈјдугоћш начинн здравлш проговара: „О тб1 иеоцћненно здравлЈћ! Тб1 почитан1а достоинКише сп'по небеснм Божества *) допусти ми иодђ сЈши крила твои остале дане живога мога про-

*) Стари стиховорци иису мораин свое нзнческе Богове за весма срећие држатн, ербо Пиндарх каже : кадљ е човекЂ Са здравлк.ит,, б»гатствомг н честјго благословенг, онг онда не же.ш у число Богова нрнм.гкнЂ бмтл. —

водити, и немои ми ту мн.10стб отрећи унапредакЂ кодт. \1еле обБ1тачати. 1>еп. тебе иеможе срећа, нит' лепота, нити каква млогочислена Фачил1а, а и сам:» ВБ1Сочаиша властв , кон в глава човеч**ски благополуч1а никакве радости нит' сладости имати; без тебе они предмети желаша, кон мб 1 у нр1Втностима лгобови постигнуги тражимо, никаково во.шен'|е не чине, али сђ то6омђ постигну сва наша увеселен1н новђ животђ, и у твоемЂ присутспиго, о тб 1 мати благополуч!Н ! дозволвваго намЂ Бози наичистје у доволств'1е , и разпространгош у срцд наша утћху, кон сва наша страданји истреблшт; и твое благод-Бгелни диханје дае цветове удоволств1а ироцветати , и безЂ тебе неможе човеКЂ благонолучант. бБ1ТП. с, м. КРАСНБШ ИРИМЕРБ МИЛОСЕРДШ изђ живота Цара ЈосиФа 11. (продужено) У разговору разумеЦарЂ, да се она Мар1а В. зове, н вдина кКи некогЂ скелеџЈв, и да в свов родителћ шштђ зарана као дете одђ шесТЂ година чрезЂ смртв изгубила. —Будући да одђ нби ништа наслћдити имала Н1в, зато в она одђ свов и ине воспитана, н кодђ н г К до пре нодруге иодине, кадЂ се и ова пресгавила, жнвила. Одђ овогђ времена ранила се ока досад -б одђ нлетива и шва руку свои, и ире осамЂ месецЈи иривднои честнои и могућнои Фами.пи, гди в чеето целе дане проводила, госпои, н&нбшђ кћерма одрасгЛБ1ма у женскнмЂ р.\ чибгмђ нословма у ПОМОћи 6б1вши, СЂ 6днб1у1ђ МлаДБШЂ човекомЂ упозиаллсе, коив у трговини ка<> калФа служ10. И то в таи 1 осифђ , кога в она са прозора звала. — ЦарЂ в измамш одђ незлобиве д -ћвице чрезЂ свов ненознато нскрено соучаспв на н^номђ случаго и то признаше, да таи младићЂ нш искрено лгоби, и она такођерЂ кђ нћму