Пештанско-Будимска скоротеча

265

не мало кеспоксиство'долЈ>з , '.1« 1 б; буду- мано , као и н1;гова мати, ерт. в окг. ћи нбои код'ћ наитрЈдн1б11» иазена на нвои кадкадЂ новчанЈ иомоћв крозт. м1>нсваку нћгопу речк, на свакш ^^ћговт. по- бе сиао " — „Го му све чини честв " гледт. и инражен!в, шв зарукомт« изишло, ,,Онт» 6 имао овде вдногт« богатогт. и нетемелв истогт. ра:'.сћин1н решити* Гдикои женЈ.ног ч. стрица, кои 6 ире 11 дана у6 сматрао нћга ст. подозј еливв1МТ» погле- мро, и онт» се надао одт. овогт. стрица домт> и таинв!мт. страомт.. Н '1.гои г б иове- насл'Ј>дити, као што му 6 често ооећалителв можда в штогодт. осет^о, што бв! вао, и онч. тео се самт> онда за себе начовект. тект> самт. у себи признати срце месгити, ал' оваи 6 стрицЋ — Богт. зна имао.— 1осиф н 6 име трговачко! ђслј жи- како в бв^ло, свов цело леио иман'ћ втелн, и кућу, при коши се наоди , добро дном в монастиру оста1510." „Само дазапамтш, и да небв1 изт. памеги изгубш, л]>."—„II немамт. дал]> ништа додати Ватаки, по повратку у дворт. царскш, за- ше Величество, осимт. да ова преварена писао. Слћдушће готро дао в онт, тровца надежда истог-в младића на близу тнче Халермунда себи призвати; оваи в дошо, ме се, ако чрезв ту на негпи начит> и и пунт> неспокоиства очекивашћи пр^ - хасну имамт.." , Како то?" ,,11 бв1 нћгЈ ступт. стоао в у едноипрепрати.— По ма- онда изт> могв дућана изгуб1о, иврло би ломт> вре.менЈ' добвтв приступЂ. Халер- ми тежко било, ићгово место оиетт> домундт> седубоко и дркташћи поклонн, но пчшти, садт. се надамт. н ћга задржати." Царт> га прими врло пр1нтелвски, и по „II вам в благодаримт. за дато ми то изобв1чном1» пвгганш, ков велика гориода вест1в," рекне Царв „и нећу васв сад в на оне чипе навадно, ст» коима нужду гсвс- далћ одт. ваши нослова задржаги : ств Боритиимаш, без'в да в какавт> дотицагоћш гомв! — Ал' ношалвите ми сутра пре иредметЂ то привлачило, и ков в млого на- подне око 11 сапи младогт. Герберта." личило на осште запв1тиван'ћ с> Д1в ири ис- Царт. е тео шшт в ст» нвимт. самв1мт. пнту,повео в оит. разговорт. о положенЈго сл ћд моће готро говорити, будући е утрговине. Чреат. снисходителант» начинт., правителго полицје наложш сверху н'ћга, коимт» в Цар г в св трговцемт. забавлвосе, а особито сверху те младе дћвице,— кош изгуош е оваи свого заоуну, и врлосесло- в онт> на вдан в особитии иачин г в познао, бодно изасни сверху неки уредоа влад^шв. да бв1 бол:>1и испвггт. учишо, и н ћму из„|1вамт. благодаримт. на томт. доказива- вестјв донео. — Тоизвеспв добв1о в Царв нго, рекне Царт> „и оћу си забележити; јоштт. у вече тогт» истогт. дана, у комт. но на штодруго да се обратимо. Вв! има- 6 С вс» погврђено нашо, што е Халер.мунд в ге 6дн01 'в слЈЖителн у вашемт> дућану, 0 свомт> калФИ казивао, а тапођерт, и за кои се 1 осифв 1ероертт» зове/'„(^ствВа- Марјш Б. осведочено в, да врло скромнми ше Ве.шчество," одговори оваи. „1Ј1та и МО ралнвш живогв проводи, и чрезв в ст» гимЂ човекомв ? ' ,11 му могу самт» СВ ое неутрудимо ирил '1 ;;кан1в и примћрно наибол ћ сведочанство дати, онт, 6 свов чуванћ то.шко себи нрибави, да не само из_\ 410, верант. в, трудолгобивт. и осло- своа обсгоателства и сваке потребе накиителант., а иритом-в изредног-в морал- Н адити може, већт> такођерв тштћ по иогћ владанл.' „1о ми в драго" рекне С воимт> силама у исхои нужду триеће Цар'в; ,,шга су мд родителви, и вл'иму* подпомаже.ћант> ?" ,.11'ћговЋ в отац-в ;мро , — нћгова мати живи , колико знамв , у Линцу кодћ (проду Ж , и 'ће се) «дне свов удате сестре. СерМ1в има тсго