Пештанско-Будимска скоротеча

278

познапати, врт. а време, кнћиге и в ћкт. нв10вт.. (конацт. с.г^дуе) КРАСНБШ ПРИМЕРЂ МИЛОСЕРДШизђ живота Цара ЈосиФа II. (конацг) ТекЋ што се почело сумрачити поиТ10 е Царн, савт. у истомт. оделу, као и пј)е два дана, у обмталиште осгапше д-Јшице. Онк в дошо на наигорнви! спрат-1., куцнјо иагано на ирата. Мар|'а запнта трезпено; „тко 6 то?" „ВашЂ ирекгочерашнБЈи пос Ј јги те.п,," бмо 6 одговорт.. — Млр1л в отурила браву, врата отворила. и запмтала ;кудно: „Доносите л' ми добру в Ј јстб ? •' „Да како!" „Тако дакле Гербертт. н1в болестант.". „Ништа ман-ћ веКЋ то." „Ахт.!" узданула 6 Марјн, .,и онт> може дуго тако изостати ?''„То има снов узроке ираве." „И то су !?'• „Он'1. ге жени." „Милми Боже" никне сокрушена, удари се рукомт. по челу.и на вдну сголицу сиустисе. „8а во.по Божпо дођите кт. себи, и пм* таите кога узима ?'• „Нетребам-в име к'1;ио знати; неверникт.!"„Л1обезно деге! Иевеста се зове Марш Б.!'' „То в више Од н свпрћпости издае и подсменванн," —„Ништа одт. обадвога" прекине Царт,. Он1> седне кодт. нћ, узме в"за руку, кмо в срдачно прегиснуо, и препове;и !ои садт., како в несрегант. нкнт, лшбезникт, чрезЂ нарушену надежду о насл&дно постао, како 10и 6 тежку жервту принети тео, и како в Царт., кои в о томт, случаино иешто прочуо, нкму новце за н!;гово предузиман'Ј> дао, и да ће онт, скоро за цело самк кђ нбои доћи, и-ћговт. разговорт, потврдити, и сђ нбомђ се на веки савдинити. — ,,Боже благослОви доброгт. и великогт. Цара!" Викнула в Маргн дубокоу срце коснута, и склопила в руке. — У истомт. магловенпо улет10 в радосћу опоент. Гербертт.у собу, ибезЂ

да 6 Цара опаз!о п >лети управо у наруч'л свов лшбезнице. — ,.0 Марјо!" ,, О мои 1осиФе!'' „АхЂ !шта < амб кргзЂ овбт 14 дана пропатила!" „Мои стрицЂ" - „Н знамЂ ве!1Ђ- све" прекине му она речг,. „Т б ! знашЂ , а одђ кога ?'' „ О дђ овог в Господина овдепоказивагоћи на Цара, кои се у вдномђ ћошку вс К ђ сумрачне собе на позоришгу наичистје лгобови дв1Ш добрБ! душа наслаждавао. „Ко сте вм, Господине"заимта ГербертЂ V [некомк таласећемЂ се и колебагоКемЂ се соревнованјго. — „Непознавте ме?" уПБгта 1 осифђ, и приближи се нћму и прозору крозЂ кои су вечернго сумрачностБ поспеднБИ зраци заодеКегЂ сунца у соби осветлавали. — ГербрртЂ в ппзнао више по говору, нрже.ш по личнБ1М 'Б пругама свога добротвора Монарха, и повиче уплашент.: „ОБоже! самЂ Цар н !" —„То самБ н". придода ЦарЂ. „ДсамБ непрем 'ЈзТно вашоЈ! кевести дошо, да бм се уверго оКеге л' вм мени дато обећан Ј? одржати- 1' б 1 сте као ноштенЂ човекЂ то учинили." — СадЂ окрене се Марш, и рекне; „ В бј се можете на нћгову речБ ослонити, онђ е вданЂ но лакп| исшлтђ, гди в свомђ срцу заиста наси.пе учинити моро, честно одржао. — Ал' залгоблћни не 'требаго никакопе сведоке , и н ћу ваСЂ саме оставити." — Ц ;»рЂ осгави сђ тимђ речма собу тако брзо, да залгобл4нБ1И и убезекнутми парЂ н1в времена пмао свого благодарностБ изказати му, или баремЂ га испрати ги. Овде нетреба ни напоммннги, да су Марш и ГербертЂ одма на олтару свого верностБ вдно другомЂ зав г ћштали, и да |добротворнБш Монарх к н1в после прилике имао за свого човеческу пр1атностћ каатисе. Великаши на зем.ни и им К ншмђ могућни често се возненавиде, ал' редко за то преимушчество, шго имђ толика средства на руци стое, да сузе пресуше и тугу умекшаго. И ово в иреимушчеетво зато само зависти достоицо.

,