Пештанско-Будимска скоротеча

281

славевспога језика управо незнаду ; то јест што још нису научи.ш , да поша. ду, што је управо славенски, што.ш је народно-сЂрпеки; и штоникако пришати неће и немогу, да овај гако ватрено же .љни језик њиов славенеки, није прави славенски (стари 0[>игинални) ; него је смеса из панонског, бугарског, скрпског и руског језика тако скт>рпљена, да је одисте с.месе нови садашњи језик цЂрквени књига у Русии ноетао, кои је сад веКма од правога славенског удаљен, неголи што је и сами куриални латински од правога латинскога Цицоронова удал.ен; овај је само у значен>у погдикои речи изменут : али сл венскл тако реКи цкрквени несамо у значењу погдикои речи, него и у створу и у кроју од пЂрвога славен скога јако се изменуо и преобразио тако, да се по правди неможе рећи да је скрпски народнн од елавенскога цт,рквенога постао и произвео се, него то се пре обратно може доказати, да је славенски цЂрквени, уСт>рбуљама, од СЂрпскога народнога, а у данашњим цт>рквеним књпгама од скога произвео се и установио. Да заиста цЂрквени књига језик није нрави славенеки, за доказан>е тога могла би ее цела књига напиеати. Овде иак није места ни треба о томе дуго се препИрати. Но кои би уз ово рад уверити се, да цкрквени језик није пра. ви славенски,тај нека чига „Глозиана" књигу од Г. Копитара издану, а и Добровскога, и Востоков.љеву Грамагпку, и Г. ШаФарика Пабирке (@ег&1(фе (е^ОГПег); а и моје дело „Посганак славенски слова или Писменост каква је и каква треба да је у скрпскоиејезику" у Београду 1840 на 8 — 9 табака печатано. Кад се међер уверимо, да цврквени језик није прави стародревни језик славенсии, од кога би остале произвести могли, него нонрављени и умлогоме по

рускоме наречју направ.ћени; онда неК< мо, зНам,свој краенн, благогласни језик ст>рпскп тако презирати и ре^етити, то јест са којекакии ргсизмом и слнвенп зушн ружити и гадпти. ЦЂрквенски језик истина да је у Русии постаО; али опет Руеи као паметнч људи ш њнме неиишу V грађанскиуг своиVI нословима. А наши књигописци зар да ш њиме пишу? — Али опет као за разлику, ко вољу има, нека пише славенски како може и уме немешајући у њега оно, што Његово није, као игго ревнпсни славенисте раде, н. ир. Кто скок изгубн, и нравог посрне с иута — блуди маглом сметен без пута но снћгу — Пад у н\1у доцне се раскан — тревенник что осгави — /' Сад ако се ово есапи, да је славенски речено, молпм, јели славенски: Изгјби — правог — посрне — блуди маглом — сметен — доцне се ? Аколн се пак рачуна да је СЂрпски, а оно јели СЂрпски : Кто — что — снћгу — пад гревенник (место: утреник, тојесг саоннк)? А^лма" непише се славенски са Ко је видпо у славенском језику нгди а папред паписано, нн сами јазик непише се у старои славенскоме са а , не. го са нл: »лз-кикђ . ,У оној речи[ СЂрбљи су избацили, или реКи у говору нзосгавили једно слово ђ на оба места, а једно а изменули на е (1 'уси на а); на поетала реч шз ик' (језик). Да пак Славени стари „мзч>ик1," нису изговаралн ни као пгго ми изговарамо ,,језик", нити пак јазик, као што у цт>рквН чигамо, иити јазЂк, као што 1 'уси говоре , то је света исгина: они су слово ,, а"1 сасвим друкчије изговарали.јИ то тако, као што ми данас изговбрити не\!ожемо, ни ги тога гласа у језнку нашем имамо. Ово је тек зато наведено, да се покаже у колоко толико, да данашњн цЂрквенски језик нијеславенски, нити је из цЂрквенскога сЂрпски произведен и изображен ; већем се сЂрпски покрај цЂрквен-