Пештанско-Будимска скоротеча

281

ли.1у Маго Роианову заигобго? — То темеивно испмтинати , о то.че прес; ђавпти, н'|б нјжно ; доста 6 рећи, да енашЂ млад-ћ офиццрЋ до лудости се у мило дЉноиче залгобјо,— и, кадч>е триеедмице за н Ј јномч, <)билаз1о рукомт., — прстенув се.Као свакои удадбеници, и Нћоизи в бмло рго и соп1га савЈЈТНика. Осимв тога наЈиа красна имала е много сродники, отца и матерв, стрицева и много тетака, наставника или другарица , кои 1011 желго нрорешетаваху. Јошт. кк томе, одб много годинабднвица у маике, живилав по волби, гшкога ш« слушала, преко м1;ре « мажена бшла — у толико, ла 6 и противк кол Јз отца и матере дала суђенику помоћу врачлрица руку. То 6 овако б\лл< . 0 поноКи између еданаисгћ и дванаист н сатш морала в но наговору врачарицеићи у комору; —насути леђепЋ езерне чистеводе; нЈзколико св^ћа окололеђена запалити; огледати се, врачати, и молити се некако на свои начинЂ ; морала в преко скега за себе и суђеника вла и иосластица наготовити, у комори поставити, и тко ск нвоме узвде , — таи в иЗззин к суђеникт.. Тако ви чини ла. Огледаласе, лголила се башв од-в срца и Богу, врачал;», кадт» у еданпутт. чусе нсант. лаивашака; — но будући в кишовито, мокро време 01 јло , чуо се и потаинвш, врбо знамо, давашка онда по роглЈ.ввгсе иовлачи. НЈ јјпи човеч1и блтт, чув се, гди вдва на врхт> прст!ГО приближавасе. Маа наша, ни жива ни мртва, часв 6 на окно, част> на врата мотрила. По тек к се играгоће кроз к таму <в Ј ;тлв1 зв- Ј јздз ато виђало. Навданпутк се отворе врата ;и сћнка величка и тамнапружи се на врати, и ијто се ближе довлачила , то в више живолгв човеку наличила,— а кадт> до Мав до!)е, носади се нузЂ нго. — Она почне ести и он к ск нкоме. На добро то она разгађагоЈш еднако га е гледала, не дижуКи и не скидагоКи сб лица му ока. Вечеравцш ,

вип е одт> страха него зиме, дрктала в сва. Вауширт> гои живвш поласка мало, пак к скиие прстент, ст> прста свогт,, нвоизи га дадена нрстт., а нћзинт. на свои натакне, хитно полгобацт. јои скраде ст> усгана, и рекне: тбј си моа! Иосле свега тогн истимђ начином г б у пра гнви авлиски вашака удали се — а Маа не сб малвтмх страхомт> сутра дант> маици влагала, како е на сну суђеноп* видила. — Брачба бвгла, па прошла; о нбои нико ништа знао шв. — Често в пос.1е тог-б суђеникт, чепао нћногк отца нрагт>. Наскоро иримЈтг, да су му домашнБи паклонЈзни, дЉца и слуге и сви кои обг>1чаваго младоженви знакБра. довиђенл давати, — иђаху му на руку Губиги н*1в зашто бвгло времена, зато на скоро обручени буду. По томе, данв на дант> одлазећи имао е прилику изкусити, да му многи за то завиде. Шта сиаге, 61.1.10 111 в, кои су се трудили, таи му согозт, сваконко препречити. вдни, кои су мало вћштји у таком-Б краснор4ч1го бвии, говораху шб л Ј>па, н1б з.а нћга ни за н-Јзгова лћта,, безт> характера в, палв ни сие, што се свћтли, н1б злато — прим"6чан1вмт> генера.пшмт,. — Што се шпец'шлитета тиче бмла внЈжа удовица са 6 у година дЈ>во. лка свои, коа га увгћраваше, да гоште нЈззинн д^золка, кое се удати не желе, иросгоцн и н'1>ни бв1нху. НЈ>ка 6 говорила А а 1ои отацБ сгасет-Б дуга има, што из в вћ. роатнБг уста знаде,—даго отацт>едва чека скин ути ст> врата.и штатиазкамт,гошт> више коешта.Ова злорицана наиире е негодовао, но после самв о противномт. изв Ј ј стисе, и премда 6 желго, да се манЈј саобрашгава сб момцбг иофицирм, заклгочивши толико пута го зато опоменути, Н16 никадт. ирилику нашо. Та и како бм то могло обгти ! — Сама г, Ј.рностт> н невиностб гои в изт> очио вирила, а осеЈ^ао е, да бм тоувреда и пакостг бБгла, шо уподозјс Б н !« мегути.