Пештанско-Будимска скоротеча

291

приближи се, кои доста вбтсокђ , на Форму манасгира кадуђерица, цклу 6 авлио обколавао и опасаиао; навали на н-ћга лотре; пакЂ и задаи бн запретш да престане, тако е пазлвиво сена зидђ пенао кадт. на врхЈ бкшше сћдне,претЈри лотре на другу страну зида, и тако се доле сиђе. — На врата предворји повуче се ; прислушкуе — ништа не чуе. — Треба знати, да су у предходнику два пенџера бв^ла и една врата — гостинеке собе з Више нви мало [куннска, одђ куда се у собу отчину и материну ишло: нодЋОве еобе су два пенџера на истбји предходникђ гледала. — Дакле се између два пенџера гостинскаиодкраде; - ту —шта чге? 1нта в то? Тежка стопала мужка! Ј ► Ситант. гласв! Отацт. и мати чак-к у трећои соби сиаваш —О хј . , проклета асиидо!— кадт, бнсадт. пропасти мого; кад г в 6 б 1 сву околноств, ст, овимђ гнбиздомђ порока, у Содому и Гомору претворити мого ! — —промумло е, А шта е н'Ј;му, гплтамо ? Да нје о нев^рности н -ћнои ув4рхо се ? Да шеонаи самт., сђ коим н 6 после рЈчка онако радо говорила, што неслано и нагрдно изказао ? ил' можда е самт. ув^рити се хгу.ЈЈо 1 ? _ ]Ц в т0 . НЈ јзинђ е нећакг, кои е пре едногт, дана дошо ст, путована, бвхо оно, што се послеручка тако повкрлбш о титрао, но кога нашт> 1 оико познавао ше;— свем> епричина онђ бвш.Говоршмуе, кад-к е на самогЂ н4га упвгге > прав10 , да пБ1Толк >б1е заази, сноим'Б шалБИВБШЂ начиномЂ свашта. Говорш му е, да покраи н'1«не соое спава, кадЂ 6 б 1 хт Ј јо и у нћзинои и тому нодобнБ1 лудина. Зато е шчерашиБШ даиЂ сђ гостима кући отишо, и у арости и болу срчаномЂ ово написао: Благородна Господично! Зло самБ извћсгш се о вама, о лшбавивашои, о в4рности мени задатои. Толику самв срамоту дожигио! л , кога

се надежда л^пше одђ босилБка зеленила и кои самБ ту надежду лгобавлш заливао; нити е лћпше и весел1е јружица сеширила и разв !ала после росногЂ штра, него мон надежда, да ћу раиско благо уживати; но ова садЂ ево, мразомЂ нев^рноегии лицем^рш вашегЂ покрита, на в^ки в увела. — Мене не] кривите: д НисамБ показао паклено нев-ћрство. Лшде доста познаемЂ; лшдма много не вћру6 мђ , ал'ушима што чуемЂ, то шелажв. — Живите здрава и сђ миромЂ; тко е невћра:— видит'ће се можда гш времену. Благодарну и постоану више цћнимг и поштуемЂ , него добродушну. Онаи, ако е и наиманБШ даракЂ, нека вамЂ, ако за друго не, барЂ за подсмеи ос гане; а а ћу мбго душу и мое крваво срце за споменЂ задржати. С ђ Б огомђ.— Гоико СтранимировићЂ. Наша Мантужно ожалосћена,проклиншћи данЂ части и весела, проклишоћи езБнљ неемБ1Сленика, мало по мало тугугоћи — за Гоикоит., за нћга расгљ^тугоћи, смртно разбоде се и престави. Гоико е одма другоготро на штацпо одпутоваО. Имагоћи н±шточувстза и срца, разпБГтивао е за иш, и чугоћи, да е жалостно нћно станћ, да е болешдБИва и да слаби дант. на дзнђ ; а извћс1чо с 6бш о лажлБивости мечге свое, почити кући , да го живу нађе. КадЂ се сишо сђ кола, ирво се кн нбоизи , онако у конаничковоиничкои униФорми, упути. Но шта е вид1о ? — На нћгову в^читу тугу — дома 1о 1че нашо — ногдп? у цркви, гди 106 свештеници мћсто брачнога ,, 1са1е л икуи" понху надгробно пћн1е, иослћДНБ1И опроштаи св-ћта: „плачу и ридаго/ Како кђ сандуку ступи, падне на^ колћна и за моли заклопацЂ скину ги, да, 10и бдедо и ледено лице, дћвичества цв '1 јтомћ у крашенод сузомЂ облхе, и ц]јлива прсгенЂ свои, кои е у земдви на заручНице руци трунуги морао.