Пештанско-Будимска скоротеча

305

ће се цвеће и пантлвике, ков н г 1 ;но фино иице засЈшнваше, да онда 6 нхј сви намргођени старци говорлвиви, а младићи сви бнху нгкми. Свудт, се отвораше десно и лћво по едантћ прозорчић'в, по бдна врата све редомЂ. — „Добро| штро" или ,,добарт» вече Марјего!" поздравлнху го сви. Она пакч. одпоздравлнше смЈннеКи се десно и л ^во. Ако 6 Мархета у цркву ин^ла, оставлнла су сва срца (сир1,ч г г. младиКа) небо; очи све светнтел^ћ, а молителни прсти блудише у бисеру бронница. То мора да 6 велико негодованхб узрочило, осообјто КОДћ побожмв1. (продужитће се) ГЛАСОНоША. Наннов1б в1сти нзг Среиски Карловаца нвлдго^ да е Н1:гово Вшсокопреосвл1ценство Госиоднн -б иашг ВНСОКОпОЧИТа€МБ1иАрх1еШСКОП1. Н МитрОПОЛ11"Б Пречестн'];ишегг Г. I в а ч к о в,н ч а Ар.\1д1}шона на степенг Сингеиа, а Пречест. Г. Каћанскогг 1Јротод1акона ка етепент. Дрх!д1аконства произвести благонзвоиш.,,Вилагт.'' намт. сообгцава: У нашои главнои вароши н данго се краде. Противх овогт. е непрестана тужба-— но при свемг томђ оно остае по староит.. Везобразна продерзлг.ивостку овои струки трговине превозилази сву в ^роатностБ и понатпе. На с4нскомч. простору (^е1ф(«^) пристоино прнближи се лепо одевент, човект. некомг Господнну , и запига , колико е сатш ? кадг' ован џепнми сатт. нзвадн, друг1и му нзт. руке зграбн н побегне; бежући мол10 е, кои су се ту деснли бнли, да оногг, т го га вјн, ухвате, у комљ метежу и н4му нзнђе за рукомт. у множинн се изгубити. — И то се на светломг дану догоди ! СМбСИЦ Е. (В '1; р н о дворен 1.) Мар1а Антоината, кћи Мар^е ТерезЈе, коп е после несрећна кралкица постала , лЈобил« е свогђ супруга неопнсано. Кадт, е он-б одт, велики прил^пчнви богина лежао, дворнла га

е онп даниз н ноћу непрестанио сала. Л1кари 1011 забраикнваху кодт, н!;га седнтн, на кое и самт. кралћ за избавнтн ш нз 'б опасно('тн, казао е да она таки собу нкгову оставн , ако ну добра жели. Она преморана изиђе, н нкга оставн. Предт. вечерт. калућерица една пр1лвисе молећи, да 1ои се дозволн ст, крал^змЂ говоритн. КралБ м к 5 себи пустн, она, као свака калуђерица, завксомг црномг покрнвена, казала е, да е одт. свое игумаше послапа, дага у тон болести двори. Кралго се то допадне , н допустн. Но какво е уднвлен1е за нћга бмло , кадк е изб постел ћ у ноболшанм здравлд познао , да н нћгона супруга одкло .калуђерице обукла , и нћга иреварнла, да га само послуживатн и неговати може. (Мужественно воздржанЈе ) У ческомт. селу Кхеле жнв1о е еданв земл^дћлацк, кои е пнво радо п10, и бурмутв шмркао. На покладе нануни свон бокалт, и бурмутнцу, н проведе у пеСмн н игрн тан данг.. ПриБЈн дант. носта закопа бокалт, и бурмутицу у б.ингу, н кадч& е на воскресен1е изт. цркве кући врат10 се, извади из'Б землк. и затим'Б п'10 е као свагда ум^рено. Ово е64пута чишо, чи«ђ е своииђ сожнгелБима лепБ приићрБ остав10. д. МПУТЂ ПО СВЋТУ. Коимбра. (у Порт.) О вб 1 е дана одт. таввнч ара на кралБицу одправл - ];на писмена молба , у ко1он веле, да они у тавницн већ-Б неколнко година чаме, безт. да нмђ ко оће да судн , а то зато : ер 'Б иема ннкаквоп. судје, кон 6б1 судт. држао ! 1 Кад 'б се Н. Вернјер-Б музнкантБ при кр. капели у Паризу (-ј- 1734) у Риму задржавао, свашта 6 бт на свету дао, само да се са славнммх Калдаромт. упозна, да 6 б 1 одт> н4га што науч!о. Али се н'1зму ни е могло доћи. Верд^ерг се дакле морао одважити да послужителБ кодт, и^ћга буде.бдаред-Б иашавши на писаћемт, асталу свогђ Господина започето саставлннћ (СотрозШоп), узме перо и довршн га. Одч, то доба постану наиискренш пр1ителБн. Мм смо у нам г ћренио бмли ст, дан пцнбииб Л истомђи Н ошиво издати ; но будући да то збогЂ светаца ни е могућно бв1ло; заго ћемо у с.г^дукећемт, Лисгу почитаемои публики то надокнадити.

Издавателк Димитрш 1овановићЂ. (Ва81е1п Савве N1*. 349 У ПЕШТИ словвма Баимеловн