Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО БУДИМСКШ

(С,опгг1ег.)

Чпсло&1. Четвртак -Б. 24. Декембра 1842 Год. Ж.

КАКО СРБИНТ> ЗАКОНЂ ЛН)БИ? одђ Милоша Радоичића. 66 тијј сш 03?огзсп|гсгп $и«ф ЈмтЈХее сгСсђстеп! ©с{ђе. Већ е ссло дрко СЈ«це, II настао густши лратп. Тамне л)не биедо инце Покр1о е гјст'ј . облакг. Свјдт . тншнна мртва виада, НечЈе се една твар!.; Заспаиа е сса природа, Заспо нркш звезда Царт.! Свудт. тишина мртва влада, Поиноћн е страшнни часл. У сред 'б града БЈограда Оаио тужн едан'љ гласг ! . У НебоГшЈи *) грознои кули Стен-]; Шнакг сужант. садх ; брг и->.гово срце ндно Мучи, — Мучн горк!и идт,! Сутра м'>ра погннутн, И оставит' белћш светљ; вр'Б ће турск.н покосити Мачч.! живота нЉгов'!. цпет' „Сужнии робе ! Бога моли ! *; бдиа кула у граду Бћограду, где су Турцм у — Горди Везирт. збори садг време ратно Сужне затворали. Овде су не 6р' сн многои Турскои Були едиоп, Србског'1. 10нака кости иструнуле. Причинјо горкш адг !"

IIе мјчи му срце б!дно У груднма горкш лдђ, Што онт. жнвотљ свои поносно Изгубнти мора садг; Већк му срце мучи жалоств ; брбо гине нЈ-.говт. Родг! 'Гужна маика башт. подљ сторост!. Г ј 6 и на векг Снна свог б ! ,,С.т> Богомђ остаи белми свете" С'1> Богомт. милнн Роде мои ! Срт. због'1. вере — Србиит. — свете Гадо губи животћ свои!" ,,Тебе моа стара Маико" „Поштоват' ће Србсши Родт. !" ,,'Гебе мон верна Лгобо" „ПОМОћи ће вишн1.1н Богћ !" Заплавнла Зора рЈина, Св?к г б жалостивг бнше тад', Предт. Везира воде сужна Да му секу Главу садт..