Пештанско-Будимска скоротеча

7

Кадг. то чуо Шестокриловићу, Одђ жалости ср дце му процвили, Алг> онђ има разуМЂ и шначство, Па онљ срдцу одолЂти знаде. Мудро оди паметно говори, Нико нћга познати неможе. Онђ татарску преброи орд'ко И све ви})С што е и како е. КудЂ пролази турски абдесЂ прави, На иначство Татаре поз&лва. А кадЂ сунце пза горе за^е, А онђ стиже кули каменитои. Како стинге ме^Ђ Татаре оде, Па онђ нвима овако говори: ,,Д1,цо мон, Татари Витези! „ВЗзрнп с &11111,61 Светца Муамеда, „Ваша слава и Ваше кшачство, „Зачуло се по б ^еломЂ св^ту, „Будте сложни и свомђ Кану вЗзрни, „Па ће шште и дал^ђ се чути, „Сложно д']>1 <,0 удрнте Ћауро 7 „ПророкЂ 1ге ВамЂ бмта у помојш. „КанЂ БекеранЂ ВасЂ е поздравхо, „И посло ВамЂ сладкога шербета. „Да чувате Вм у кули ро6л:ћ, „Да чувате да шербетЂ п1ете. А кадЂ ДервишЂ р1ечЂ саврш10, Они редоМЂ сташе шербетЂ пити. Пике сладко лакоми аидуцм, бданЂ пЈе више одђ другога. Докт. се редомЂ пићеМЂ обредише, Сви легоше главоМЂ безЂ углавлн. КадЂ то виђе Шестокриловићу, Онђ поскочи на ноге кгаачке, Па потрже свого топузину, И онђ стаде мене бити кулу, Мене б!е, а дЈзцу дозмва: „Небоите се мои Соколови." Рука снажиа , топузина тежка Мене б1гоћђ изђ темела креће,

И докђ себи путв е отворт, Мои е деснми ћошакЂ оборш. ТадЂ извади два КралЈзва смна, И баца 1и за се на конвица. Алђ свомђ срдцу одо-гЈзтђ неможе, Ве^Ђ потрже свого саблго бритку, Па хилнду одс1ече глава, НекЂ хилнда двоицу замћну, Па се стиште сђ роблћмЂ преко полн, Кано звћзда преко ведра неба. ШнакЂ силанЂ а конбицђ помаманЂ, Одма бмше Дунаву на брегу. А када е Дуна†претурш, И србска га опазила стража. Она трчи иа МуштуЛукЂ Кралго, И дозмва изђ грла бгела: „Даи МуштулукЂ одђ Серб1е Кралго. „Ево иде Шестокриловнћу, „Ево иде весела му Маика, „СобомЂ води п два твон смна. Боже милми, л!епа састанка ! Да е коме стати па гледати, Свако бм €е срдце заплакало, Да погледи одђ Серб^е Кралн, Сђ десномЂ рукомЂ д"ћцу загрлјо, Сђ л^вомђ грли Шестокриловића ј Па онђ д"1.цу и гонака лгоби. Одђ радости онђ сузе пролива: „Добро дошла мила чеда мон, „Добро дошо мои добрми Витеже! „бсте ли се чеда напаТила? „У проклетомЂ робству кодђ Татара. „Како си ш смне избавш, „И толикои сили одолћо, „Благо маицм, коа , те родила, „Благо ме ни, кои те имадемЂ. „Честита ку тебе учинити, „ЧеститЂ бмо, и ко те р0Д10. Алђ говори ЈНестокриловићу: СвЗзтла Круно, огреано сунце !