Пештанско-Будимска скоротеча

ш

вало: Шга? то трпите Вм ? да мои злочинца. Мар1ета бнше о.шећг добра. невФ.ста обдлрЈв младогт. арендатора Она проповедаше нћном матери, да, и Колша са пантлБикомв одћ нћногт. ше- свим-ћ дрЈгарица.ма: Кол1нт> « нашао мош шира? НеКЂ 6 време, да држимо сват- изгјблћиј пантлћикЈ. И мј нисамв дала. 6ј. Прође л' ова, онда имамт. валвда и СадЂ хоће ме сђнбомх да дражи. Знаге н право говорити." ли де, како ми е Колшћ одавно већ г Б Имате право! одговори мати МанонЂ зао бмо, и како в ЈвекЂ гледао, гди об 1 кад в стои стварв тако, то мора сватба он ме М 01 ' ао Јвредити!" брзо 6б1ги; прођел' та, престаће онда Ахб, сирото деге! оно незнаде на све << каква 6 нова злаподмЈКЛБ1и човект. онетт« Мати Манонт., али Ваша кћи шштђ мбјс.но. никако неће да каже: „ХопЈ." 1( - ПрепрашаИте омо сватопсву Разб.вннникрчаг*. гостб ј ! СЈтра дант. подрани Мар1ета сђ кр„Али ме неће она ни вданв пјтђ « са- ч агомЂ кб изворЈ. Јоштт. небвше никамо пр!атно да ногледи ; а ако а кодђ кв0гђ ц Ве {ја на пешчари. Но и 6б 1 ло в н'1> седнем г б мало, дивачица о^ма Јсгане ј оштђ прерано; врбо СЈНце текхшто в и побћгне од-Б мене. НЗЂ МО р а излазБМО. Господинђ Сјд'ш , преправлните са Кадт. ал' чЈше се корацББ Колпгб мо сватовскЈ гостој . дође носећи ј <рЈки цвеће. Мар1ета се ,,Али како,кадЋсе Мар1егапротиви?" зацрвени као крвБЈлицЈ. Колнп.тепаше: — Мб ! ћемо 10 изненада затећп. Мди- „Добро штро Мар1ет<о!'- — Но поздравт, мо кт. отцј 1еронј.мЈ. У понеделвкт. онђ мј неизлазБпне башт. иросто из 'б срдца; нека врло рано и сасвимБ тихо сврши вћн- едва га в могао изговориги. чанћ. То ћемо ми нЈјмј лако доказати. II ,.8ашто носишт. тб 1 Кол1НЈпантлБИКЈ самБ мати. Вбј сте ирва особа одђ надле- таковвно?" рекне Марјета, поставивши жателства у «/1а НапЈЛИ. Онт. ће насх К рч гђ напешчарЈ.,,Н ТБ1 ш нисамв дала." морати послЈшати. Али Мар1ета весме ? ,Ииси ми го дала, лгобезна Д1ар1ето?'' од'б тога ништа знати. ^ понеделнкЂ ћј пБзташе онх, и пребледи сав в одђ внја нго рано к б отцј 1ерон1мЈ послатп, и тренсгт. гнћва." то самЈ ст. вднммт. налогомЂ, да се не „Мар1ета стБтдила се е нћне лажи, сети. Онда нек г Б 1ои ПарохЂ срдце пре- спјсти трепавице, те после вдногт. часокрене. По сата за тммђ доћи ћемо оба ка рекне : „Добро, дала самБ ти го; ио и МБ1. Онда брже кђ олтарЈ. А ако Ма- нетребашЂ го ввно носиш. Даи ми го р1ета и 1 оштђ рекне нећ у: штаточини? натрагв." Та сгарБш 1 осподинт. неможе и онако Онх одвеже го дакле лагано: н'Љд ова да чЈв. Донде требате само ћЈтати пред -б лготостб бнше тако свзлна, да н1е могао Мар^етомБ и читавимЂ <Ла НапЈломЂ. сјзј ј окј нити Јздисаи грЈДЈи сакрвптх. Тако и оста међт. обоицББ Мар1ета и ,,«/1гобезна МарЈето, пјсти ми твого несанвше о срећи, кон Јои е пред- пантлвикЈ! рекне онђ тихо. стоала. Она мв1слвше само на Ко. 5 ,НећЈ!" одговори она. лшову пакостБ, одт. кое е обш сав-Б Ла- Садч. пређе н^говт. сакрБ1веннБ1н НапЈЛБ говорго. О како се кааше она сво- гкћв -Б ј очанше. Онђ погледи сб јзди10и несмБ1сленностн са панглвикомЂ ! па са10мт. на небо, онда смркнЈто на Маопетт. прашћаше ока ј срдцЈ крБ1вицБ1 р^етг, коа тихо и побожко краи извора