Пештанско-Будимска скоротеча
331
ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ. Русјл у еиотрешго литературе све на ВБ1Ш1Н и вћпши степенљ совршенства долазн. Садг в нрестало оно време, кад 'Б су Руси Французке кнБиге читали, а свое по буџаци у праху држалн. Изображена Европа не може доволбно да се начуди ономг усн%ху, кои у смотренпо кнБнжества РуссГа чинн. Но не ћемо се томе тако дко чуднтн, ако само безпрнстрастанЂ погледЂ бацнмо на оне жертве, кое она подпомагателБИма н ревннтелБИма народногг нзображенја приноси. — Наивеће новЈе д^ћло , кое неизбронне дЂлател]! брои , естБ велнка руека народна [Енциклопедјн кое спомоћннци 100 — 200 рублБШ добшнго, нзг чега се заклнзчнти може, да нздавателБИ овога д ^ла на много предброиннка рачунаго. В Ј С Т И. ВмсокославнБ!« кр. Унг. Сов4тћ благоизвоЛ10 е на понизп'Мше наше Славне народ. Школа фоидом'ј » управлнмће Депутацхе предложен1ј, Благ. Гдина Павла отђ Белградн, Острогонске Међе засЉдателн, С. Андр1искогЂ Сенагора, н м Ј јстногћ Школе Унравитела за* привременогг Актуарш кодг те нсте Депутац1е 13 Дек. 1842 чнсл. 45429 ианменоватн. П е ш т а. Даклемт. е нстнна, д» су се са замкаиа одђ жица лгодипо Пешти гушили. брбо Х1рлапЂ одт» 5 овогт> месеца н л$та именуе оие, кон су участницБ1 6 бтлн 3 кад 'б се едант. у овомђ лову нападао , а други га гледао. Ован страшанг нгштрументт. се већг налази у рукама судеискнма. бдна особнта крађа овб ! се дана у Пешти догодила ; у едиои кафани се покраше 5 куглјД с' Б1лЈара — а у едном г в честитом 'Б Содружеству 12* дуката. Наши сонародннци Мађарн све већемг н већем -б нзображен1к> теже. НародностБ свом, као з^ннцуока сматрагоћи, гледе свако.чким 'б начиномг у 6 олбш цвћтђ да д«веду. Онн изђ велике ревности нродолгобЈн често такова средства бираго, кон имт, ц4ли нн су сходна- Но зато опетљ они су похвале достонни, ерЋ непрестано сестараго,како ће еданг другогЋ у родолгоб1го н патр10тизму да надвмси. Досад -б е кодг нби бмла велика бороа само збогт>тога: коииз, бш начнном -б народноств : име н езнкљ, као две главне черте н^не, обдржатн и у цветт, довести моглн. Ова борба бшла е нзмеђу две такорећи партае, одђ кои едну *ако назваиу (и11га-
Ићегај-нЈ) Ре8 11 Н 1г 1 ар , а другу тако названу консерватнвну (сљ разлогомг напредугоћу) УПа^ предводи. СадЂ пакЂ и трећа постаде , кого ГраФ 1 * СечеиБ1ц предводн, држећи се изђ међу две речене нартае среде , (аигеае шесНосгИаИз), К ои ће по свон прнлнцк наибрже свое намкре реализирагн (у дћло привести). Оић е торжествено академическо слово говорто , кое се (по видвмомђ ) наивнше тамо клонило, да се поред Б лгобавн, кок> Мађарн кђ роду свомђ и отечеству у грудма свонма грем, други народа, нарочно Славена, народностб не угн-ћгава; да Ултриста свого претераиу отечеетвену лгобовБ ум^ћри , и сонародницима и сограђанима своима Славенима, кои су за Унгарда, како нбиио тако и свое отечество, толнко крви пролнли и тбјмђ е начиномЂ одђ пропасти са" чували, у народностн вредЂ ве наноси , ерЂ они су свого] према отечеству н кралго свомђ в^ћрностБ н лгобавБ наивећимЂ жертвама засв$дочилн, и којо и дант, данашнБШ непрестано засвћдочаваго. ■Овомђ велеславлћномЂ народо — и родолгобцу, кои еу свнма, а наивише у СлавенскнмЂ срдцама лгобовБ н вћчнту благодарностБ к' себи поджегао, осимђ другн жертвш , кое му сограђани справлаго , ћа садЂ му е малу ал' чисту благодарностн жертву принело Бачко (Васа) старешинство евангел. 0.0штипе. Ц у 'Г '!> П О СВФТУ. ''Ладнокрвнни духЂ.) У некомЂ дружтву енглезки ОФнцнра у ИндЈн пробаше еданпутг, ко наившше скочити може , и то, да горнБШ краи некн вшсоки врата довати. бднои-Б испадне ово ј З јло за рукомЂ, алн е притомЂ одма као мртавг побледш , а то не безЂ узрока; ерЂ горе иа вратима лежала е Кобра Манилла (отровна зм!н), кого е онђ рукомЂ доднрнуо и доле - свал10 тако , да е усредЂ оФнцнра нала. Сви побегоше изђ собе до едногЂ, кон лагано узме 6 ичђ , кон се ту 6 бјо деС1о, н змјго на еданЂ ма уб1е. — Таи нстнн офнцирт. доста напитЂ ишао е неко вече кући преко узкогЂ насипа , кои е на рћки 6 б 10. У еданпутЂ слуга, кои е напредЂ сђ машаломЂ ншао, стаде, бацн е одђ себе и скочи у р4ку. У светлостн 10ШТЂ горуће машале смотрн ОФицир-Б кобру капеллу, кон се бнше усправила, и сђ ватреншмЂ очима на н4га гледагоћн прсправлаше се да на н±га скочн. При овомђ ногледу ни е му башг нанбол^ћ бшло, алигди е ту е. Онђ не хтеде бегати; него извуче сво мачЂ, и мужествено на зм1го_ нападне