Пештанско-Будимска скоротеча

-ч \ '» ,1 4 г, ^

временомг са изображенхемЂ душевнвтМЂ народа изображаваће се и народнвш едмкЂ. — Што се садашнЈћ 1 раиатике тиче, врло добро вели Г. НенадЂ Новковићљ, да взмкЂ 1"реба одђ народа јчити ; ал* д се. усЈђувМЂ питати, коииђ се начиномђ може одђ народа 63В1 кђ учити ? Путован4мЂ крозЂ землЈз, у коима народЂ живи, или читан-ћмЂ оннсписате.ш, кои побол'1; народнвш взмкЂ разЈмћваго ? Нрвми начинЂ ни в свакомЂ моггКанЂ, а и на дгјпи не можемо се сасвимЂ ослонити; вдно што су списателви као и дрЈги лгоди предразсудлвиви, изкђ све по едномЂ калЈпу желе и оће да скров, и гако другима за готовђ новзцђ продаго; друго пакЂ , што се све онако не може примити, као што в у народу, ерЂ онда не бв! нуждно бћЈЛО толико говориги о изобрвжаванго НародногЂ вз&1ка. — А да се ке може и народу и оннма угодити, кои наиболћ србсши взнкЂ зпаго, то се изђ тога види, што в нашЂ многозаслЈЖенни Филологђ Г. КукЂ С. КараџићЂ ради веКегЂ савршенства будуће Граматике, дакле изђ наибо.гћ нам^ре правило установк), кое се не слаЖе СЂ НарОДНБШЂ 1"ОВОрОМЂ. 1/1 то ми в поводђ дало, да поредв други пв1танв и то предложимЂ: Може ли се причаст настоећегЂ времена по пронисаномЂ одђ Г. Вука правилу правити одђ треНегЂ лица числа множестиеногЂ и то у свакомЂ глаколу?На ово Г. НенадЂ И овкови К ђ одговара, да не познав 1 оштђ ни вднога ј лагрла> у коега се причаст(в садашнћга врем. не бн могло начинити одћ трећега лица множ бррд. — На оваи одговорЂ и н преста. 6мђ и велимЂ, да се одт> свакогЂ глаго. ла (свршене изузимагоКијможе одЂтрећегЂ лица мв^жественоп, числа правити, нити в то Лођики противно; али ПБ1тан'ћ в , в ли по народночт. говору то правило гстановлЗшо, илимр ? (>рЂ и самЂ Г. НенадЂ НовковићЂ вели, да взмкЂ треба одђ игрода )чити. Ако Кемо исгину да кажемо,

народЂ србск^и у правомЂ сммслу и нема причастш , него дфвпричаст1а (СегипЈ|а) кол се као и причаст^н окончаваго. Но садЂ то на Страну остапимо, у комђ се смислу узимаго, само имђ окончанјн, коа крои причаспн на себи носе, посмотримО, пакЂ ћемо видити, да и V овомђ сЛучаго нема кодђ народа: т и ч у ћ н с е . иш т ући, пиштећи, ћ у т е ћ и, п р е м ећ у ћ и,по чинго ћ и, л е л е ч у ћ и него: т ицагоћисе скакагоћи, преметагоКи, врискаго ћи,почи н дго ћ и ,лел екашћ и. Овде ће ме, може бмтн, садЂ ко пнта ги, одЂкудЂН знамЂ да народЂ говори, пис.чгоћи, шанутагоћи и т. д. а не пиш^ћи, шапућући и т. д. Л му одговарамЂ : нзђ кнвига и знатнв! и незнатнн списаге.ш. 6рЂ ако су нћмачке, мађарске и друге свои сограђана рћчи могли примиги и нви мћсто србски уаотребити, то никакво ни е чудо, ерЂ се то и кодђ други народа догађа ; ал' да су имђ Нћмци и Мађари србске р!;чп кроили, то не да се ни поммслити. Одђ кога бв1 дакле другогЂ могли чути , ако не одђ народа, да се у онв1МЂ глаголима, кои на ати излазе, причастчв садашнћгЂ времена прави одђ неопред -ћлеиогЂ вре мена, Зато ни нанманћ немаго право, што нћки вичу: не зна Граматику, што вдни иишу: писагоћи и т. д. Не треба да одступамо одђ те мв1сли, да се Граматика само изђ народногЂ србскогђ взнка може извадити, и никако изђ славенСкогЂ, или црквеногт,. Но осимђ наведеногк узрока , и зоогђ благогласјн ((•ирИопЈае) треба да нишемо , као што народЂ у смотрешго иј и 1а<:Т1н говори. Наипосле уважавагоНи трудт. и ревностБ Г. Вука, инејжелећи ни наииааћ згћгову у вн»1ку заслугу и слану уМалавати , наДамЂ се,даће мов] мн 'ћн1в о правл"ћнго причастмн садашн'1 ;га времена осимђ наведенБ! узрока и збогЂ тога свогђ вниман1а удостОити , што ре 1. правиио установити може, по комђ ће причаспн