Пештанско-Будимска скоротеча
I
7
кр.по Србско.мт. св1,ту облв^вватн н овомг прн- ги5; , влјј загушише> _ Многнмг ће се СЈ1Ј , чаИ оваН инкомт, зав^штавамо се, да * е „о све, шго се у ка0 мале(ЈК0СТ1> ЧН „ НТ11 , но таковц нека д : обро будуће ст. хва-Љшгв аманетом-Б великога Родо- пр0мнсле> коднко е већљ Л10дШ само с ' пр0 . имбца догодиио .бу,е, обелодагшти. чимт. вЉроат- стотв н незнанства евоРЉ> . изгинуи0 / а н ко . ша" нзвћс.тш ИЗЂ нстииитн извора поцрпимо. .1ИНО ће ш 10ШТТ, изгиеутн, ако прв ; и и наравни учителБи неукоп, парода- духокни пастнрн ЗЈОДИС-Б ИЗЈЕ» ЧАБРА. н наставннцн - особитми свои позор-Б на то не обрате, да народЂ покраи иаука христхлиски и томе ЈКллостнг.ш случаи , кон се оиомадт. у нашемт. поучавагн настое, што му е и за т&леснвш животх сус1д('тву догодјо. хитнвт, вам Ј. ннитн, да га за користио, што лџ шкодлћиво. И не слутећи убогш џбште опо1ииилн1е СВ1К) нишц особито пакт. сирр- народљ, каква е убиточна сила у уг.уЈшлш скријшшнм землнна, путемт. листова вашн свету саоб- вена; онг мисли само, да ће при нфму дркташће штнте. У селу Горачи, кое нодт. владу чабранску свое т Ј јло разгрелтн, а незна ндан-в, да чим-в тоспада, нађу су се 13; пр. месеца (по Рнмскомђ ) плоту осећа, заедно и наистраовитш отро†у себе 1ануар1и у мтру Миша Крижљ и жена н'1;гдва Апо- упјл, Мало само наука, и онљ ћв признати погнлонја у комори својон мртви. Службенммт. нзвиђе- белБ н благосилаће човеколмбца, кон му е жнцЧшт. овдашнћга го( п. кова,ча, кон е онаи част. вотђ одђ очевидне смрти. избавјо. — Но ув'1;ренн тамо похит10 6 бто , изнашло се е,;да су несретнИ смо , да су превредни наши духовнн пастири сјвету овн заручиицн као Жертве Непоз0рл1.нвости свое дјжностб знанл свога н досадт. свагда лмбезнр нзпали. Онн су у вече, за разгренгН поиешто свого вршивалн, и да ће к> и у будуће радо извршнвати ковачницу, унели бмлн у рутра жива углЈвлл, за — и надамо се крјћпко, да намт. збогљ невнногт. тимт, су, по свон [нрјнлнци: н неслутећи страшну овогћ , само на срећу народа односећегх се опош )гнбел1., кон ијгб претнше, легли спавати , да минанјн, нико замеритн не ће. внше н неустану, «рљ ту ее обое днмомд одђ ' у. „ ,, ч . | (Ил. Н', НовнНе)
II О 3 Б1 В Т> и 1\Х О Л Б Л. I Твошм -Б ишбовно и благоволешемБ милми Народе СрбскшГ лаврппо е ИЕШТАНСК0-БУДИМСК1М СКОРОТЕЧА свое полгодишнћ течеше за годину^ 1842. II одђ мое стране труда по;ка.по ни салн., само да оит, благороднои ц- Ј јли б.шже доепе, сијУћчБ } да краспммБ производнма родолшбивм Списателл наши на Олтарк Србско -народногБ просвештешл, акоиврло малу, но онетк чистосердечну жертву принесе; да Фонду народнм школа у помоКб притече, да покраи лепе и поучителне забаве и на ползу родолшбнввшЂ читатеЛБима а особито иашем '1. женскомЂ пОлу послужитн може. Иа ово пи, е ме кориетв мол собствена прбудила 5 иего само чистакБ теби милвш РодеСрбскш лшбовв. Но свакш е почетакБ тежакв и сђ великимБ преионама сошљенв , дакле и нашБ Скоротеча ни е совершено благородноп ц^ли свошн одма у почетку