Пештанско-Будимска скоротеча

ерЂ ни 6 тео покраи нби да се влада, као што су му лекари оаветовали. Л овомт. сволјђ нез1одно \1ч ,Ј положаго често се нвно тужио говорећи: Чуда лгоди! не ћеду лекари да ме излече за готове новце. Зашто самв дакле а богатт. човект., кадв морамЂ живети као вдно псето. Иаши лекари ] чимћ отворе уста, а они одма „ово шкоди, то ни « добро, оно е опасно, овогђ се треба чувати", те тако нити сме .мЂ по волби навсти се, нити иоштено напити. Иа иноеле прочув Никола за некогт. лекара, кои 6 на 30 штацт одт. нЉга живео, да е у леченго особиго вештт., тако да чимђ болногт. унраво погледи, одма оваи оздрави. Шта више и го се о овомђ лекару разгласило 6 б 1 ло , да смртк бега оданде, где се онћ ' укаже. Кђ овоме лекару Д0610 Никола особито повере) ве, и црпише му писмо, у комђ е све свое невоитћ разговегно изложио. Лекарт, прочитавши гшсмо увиди, да Николи не треба медицине, него умерености, и телесногЂ мицана; зато му одговори на писмо онако: „ДобрБ1И Пр1ителго! Ваше 6 стан к рђаво, него опетЋ заго моагете се полгоћи, само ако ме послушате. В б 1 имате у утроби вдно опасно животно, кое има седлмЂусга ? и назива се „крилата злиа" (8тМХ>иш). Га овомђ лгорамЂ н самЂ беседити, и зато морате вб 1 кђ мени доћи. Али прв свега то вамт, имамЂ обзнанити, да не смете возеКи се или ашећи кђ мени доћи, него управо пешке; ерв другачш ћете потрести животно, коб ће вамЂ црева изгристи. Друго не смете више ести него само двапутЂ на данв ио пунЂ танвирЂ зела, као што е купусЂ, келк, мрква (жута репа), спанаћЋ и т. д; покраи тогана иодне по едну малу кобасицу, а у вече по бдно ровито нб.Изт. готра можете узеги мало говеђе чорбе. Ако вб 1 одт , овога више узвдете, то да знате, да ће вамЂ та ваша опасна змЈа све већа и већа 6 б 1 ти,

ттко да ће васЂ наипосле удавити. Ово 6 мои саветЂ, и ако га не послуша ге, уверени будите, да доидућегЂ пролећа не ћете чути кукавице. Чините дакле, шта оћете." КадЂ ово Никола прочита одма следеКегЂ дана запне штоно веле опанке, те пешке као што 6 иекарЂ наповед1о. ПрвогЂ дана ишо 6 тако полако, да му 6 л1ого пужЂ скоро предначити. ТрећегЂ и четвртогЂ дана учини му се, као да птице донде нигда тако весело певале ни су , а росно цвеће по полго плстане му пр1нтн1б негодосада, шта више и сами Л 1 одиј , ков е сретао, и кои су му доако несносни 6 б 1 ли, изгледали су му лго■ бавни и пр1ателБСки. И онђ самЂ пгго 6 више пешачио, све 6 лакшш и угледнш бБ1ваоЈПа кадЋ 6 осамнаистогЂ дана у ДокторовуварошБ дошо , и следећегЂ дана устао, такоседобро осећао , да се лгот10, што му управо садЂ ништа не Фали, кадЂ треба предт, докгора [изићи. Кад-н дође кодђ доктора, а оваи га узме за руку, и рекне; Сад^. ми 10 штђ еданпутЋ изђ основа све канште, шта вамЂ фа.ш? Иа то Никола одговори: Господине доктору, мени зесада Фала Богу ништа не Фали и да самк којомђ срећомЂ свагда само овако као садЂ здравЂ, заисга нигда се никомђ потуж^о не 6 бб То сте добро учинили, настави докторЂ, што сте ме послушали. Летеће злиб нелт више у вама. Но будући да се 1оштЂ неке опасности у вама наоде, зато мораге и натрагк пешке; а кадЂ куКи дођете, а вб 1 свакш данЂ и то прилћжно тестеришите дрва, звно или таино као што вал1Ђ се допада , и немои. те пре ести , докђ васЂ на то гладк не опомене. На оваи текЂ начицЂ можете д^боку старостБ у поволбномђ здравлго дочекати. При овбшђ речма насмеши се докторЂ. Вбј сте Господине, превати Никола, сасвимЂ особиткш вештакЂ, и а ВасЋ у свему разумемЂ. На то се