Пештанско-Будимска скоротеча

другијех лјуди.од којијех је један у сто година доста за сав народ наш од све три вјере, Што наши књижевници не знаду свога народног језика, то је несрећа, која би се могла изговорити, и против воје би се човјек могао помоКи надати; али што слабо који може да призна своје незнање, него сваки готово, и највећа незналица, мисли, да зна Јправо, као што треба, и хоће друге да учи и епоху дачини, то толикоје тешко изговорити, колико убија надежду, да ће се од те несреће на скоро моћи излијечити. у Бечу 16. ОвгЈСта 1824. В јк СтеФ. Караџић. В 4 С Т И. НЊгово Вшсокоблагородје, верховнмн шкоиа г. н. с. надзнратеић Господинг Евген1и одђ 1)урковић« биаговол1о в внсокоученогг Г. 1ована Чокора, у Гимназш Новосадскон мађарскогв езБЈка проФесора, за прввременогЂ НроФесора препарандш у Сомбору наименоватв. П е ш т а. 19 Лн. т. Г. Данаст. е одпутовао вмсокопреосв. Г. Платонг нашЋ Епископт. у Бечт. посиомћ насл4дства, коз е безсмртнин Савва Текеи!в СрбекомЋ роду у тестаменту оставјо. Свакји часг пак*Б очекнва сеипосиедНБЈннзсианикЂ С. Матице р приминнго реченога наси^дства - Благор. Г* Стоаковићг изђ Арада; одг нћга ћемо ваилда достав4рно н обшнрно нзвћстје сврху свега што се досадЂ сб прнмлан1 ;мг народногЂ добра догодило, што скорје, добБ1ти. О вђ е заиста веиилу жертву роду своме учивш; ерЂ презревшн све собствене посиове радо е трудг свон адвокатск1*и за обште рода свогт, биаго преко 12. недеин дана поиагао , и-као што се предупредно беседн сђ доста добрБшг усп4хо.«'Б, ако само опетЂ каквн непредвнђенн узроци цело д4ио сђ нова не замрсе. Међутб1мђ надамо се, да ће иичностб н4говога вб1сокопр. Г, Ешскопа, као Посианика Матичиногљ горе кодб прелнлостнвогљ Царскогг Трона мииостиво -и

за родЂ Србск!« користно примл '1ша 6 б 1 Т и ; премда се н)штт> млогн сумииго о свему, будућн е силна бура наваиниа бвтиа ово рода нашегБ насићдство оборитн ; но умештво и жертве одђ стране родоиго6 нвбх куратора моћи ће зар 'б цеиу стварБ , ако н есте покоиебана, опетљ у тестаментаинои прво6б1ТН0Стн одржатн и сачувати себи ва честБ а роду на славу и поизу. П ешта. Прошасте седмице е изг Будима у БечЂ одпутовао шшгб просиавићиБти СписатеиБ Г. ВукЂ СтеФ. Караџићг, кон се скоро недеиго дана овде код-б свон прави пр!лтелн само као радодочеканБЈи гостз. бавЈо. Д О П И С Ђ. (И зђ Вуковара 12. Ниуар.). Пре некоиико дана почео се гиавнБ1и саборт. овдашнћ вармеђе, у ком-б нзмећу прочегЂ забранђно Чивутима к)ће н земик, као што су већг 6б1ии почеии, куповатн, будући да нису ни пређе наиновш закона у токђ обБ1чаго 6б 1 ин . У оиедству тога сабора наиази ее миоштво странБ! овде, зато се надамо , да ће данзсб у вармеђскои саин држећш се балЂ сланг 6 б 1 ТН . Путовн су сама пропастБ, зато су на пи1цн послови слаби ; рана се довозити не може. Стаи4 е здравин према хрђавом% времену прнинчно - К)че е приватннмБ путемт, гиас-Б стигао, да е дружина од-б 20 особа, са 20 Лоозн кодт. овдашн-ћгг трговца Г. Шстнна Михаииовића 2 .гиавнБШ добнтакг одт. 40,000 фр. добмиа, у комђ се друштву сва кога стани и чнна игодш наодн. Сиучанно е тан истб 1 И дант. кодђ истогђ трговца, кои и ц. к. коивктуре имч, и едно терно начннФ.но То « већт. дрјг1и пут-Б , како се у Вуковару сднб 1 мђ и естбтмђ рукама гиавнБ1и добБ!такЂ велнке лутр^е дог?ђа. Овде се одђ неколико дана миадин ХорватЂ Г. ЦарЂ у народномЂ занста лепомЂ одеиу наиазн. О нђ се враћа са свогђ « пута изђ Срб1в — нашн га овде и свуда пр1нтеиБСКи дочекуго. О дђ крвн немож' 6 б 1 ТН вода. — Ћ. НОШИВ О (сђ образомЂ ч. 2.)

ИздавателБ Димитрги Јовновић-Б. (Вав1е1 Оавве №• 349) У ПЕШТИ сиовнма Бавиеловмм*.