Пештанско-Будимска скоротеча

говогљ скоримт. КГЦНУТИ. — Онђ се садт. на вданп утђ на брегт. иопне и преДЂ со6 омђ море угледа, на номћ се валови тамо амо изв1нху; море, ков са св'но краева света лгоде споава, и опетт> на веки разставин; онт. 6 предт, собомт. гледао безгранично море, ков се воиви вдногЂ вншн^гтћ Бога повинув; ков му сладку спасенја надежду у очаино срдце н^гово уливаше, Сздђ 6 он'к место сб наивеКомЋ жалосћу сматрао, одЋкуд -в в галл>л на веки одпловила, одђ кудт. су нкгови не верни другови отинјли, а н г Кга усамлћногђ безЂ помоћи, безЂ ут-ћхе овде оставили. Овако у себи размншлнвашКп по че викати и сузе ронити и као мртавЂ одђ туге и жалости простре се на црну землго! (конацЂ ол^дуе) АБДУЛОВА СРЕЋА. М о р а л н а припов4дка нзг д-&ла Соаве. 3а таково предирјатјв избере себи ЦариградЂ. Чиннше му се да в ово наиприличнЈв м4сто, гди Ке га н'15гово небровно благо наиплеменитшмЂ сластима питаги ; и да Ке овде сву ону красоту, коб бПутугоКи ПО СВ16ТУ учаСТНИКОМЂ бћш , гледати, и томе шштђ и т ћло сво« наиболкимЂ увеселен1лма кр1бпити моКи. Цуриграду како ке, „говораше самЂ еобомЂ" гди се лгоди одђ свега свхвта стичу, и сабирам. АбдулЂ ступи овде у обштвш животђ. Никакво веселћ, никакво позориште, нити никаква гостинска скупштина, ни 6 безЂ н!.га прошла; врт, е нћгова прва брига бмла одма Јпознати се са наиотличншмђ кућама , и придружити сеКЂ познатвшЂ веселацвЈма. Онђ 6 всКђ топхо се У делицЈама (>стђ али по некомЂ времену досади се н'Кму и оваковми животђ , тако да в наимилјв забаве и наиизбранш друштва презирати почео. Залуду в онт. сирома све начнне употреблавао, да ову свош нов> ^удк пром1ни , и неми-

лосрдноств утамани, кадЂ му 6 ситостб веКЂ сва чувства обладала бкЈла. Шјговђ унилии и успаванБЈИ духЂ причинввао му 6 време дуго и неподнослкиво, кое га 6 по свуда пратило. ГрозеКа болестБ , у кош вданпутЂ збогЂ неуредногЂ свогђ живота падне, ув -ћри га , да човеческа срећа не состои се у безпослици нити ураскопшомЂ и женскоразмаженомЂ живогу: науми дакле, пршмити се каква д'Кла или званјн. ПребогагЂ онђ добш за кратко вр1вме покровителв и прјателн. Искуства, и знанн, коа в путушћи по св1бту сабрао, учине га способна за наивеКа званична д г Јјла. Брзо в онђ пенно се о едногђ сгепена на другш, докђ наипосле не посгане ивезиромЂ одЂтри репа. Воиничка важна дћла обколе га садЂ са свјго страна. ЧасЂ Фермани царски, часЂ молбе и жалована поданика на дивану ни С У М У дали ни едногЂ часа починути. НезадоволБСтво многожешћногЂ Султана, немирЂ и неслога жена у сараш, лажи и ковкакве лнге ненавидника, држали су га у непрестаномЂ страу и трепету. Онђ до мало искуси, да и чести и достоинства, нису ништа друго, ванЂ едно св1бтло сужанвство. Истомђ у нам^ри, да остави службу, алЂ скоротеча донесе гласЂ Султану у Цариградг, да му е Персха воину нав^стила. АбдулЂ буде одређенЂ, да иде са силномђ воискомђ противу разлреногЂ непрЈателн. Ово онђ едва дочека, не 6б1 ли шнаштвомЂ своимђ 1оштђ веКу славу задобш. (продужеше сл-ћдоваће.) ТРГОВИНА И ИНДУСГР1Л. НаиновЈе в4стн сћ Границе нвллш намх, да е слћдствомг трактата нзмеђу садашн^ћгЂ Србскогђ Правнтелства н Порте Отоманске, Нвшкш ђумрукч. днгнутљ ; и да се одсадг , само у Београду подт. СрбскимЋ пра"И' гел< ТВОИЂ ђ)>фукЋ на извозе н увозе нћплаћнвати има. — Ово е главна точка за процветан! Трговнне ! Ево нам.Б опет-Ј,