Пештанско-Будимска скоротеча

Д О П И С Б. Изт> Потиско1'т> О к р у ж I л. На свештеннческји фондв , радн сироге остаие деце свештеническе н попад1е устроенми планг у нашимт. Народимит. Новинама, у чиоиу 92. из.1оа;енми. 1842. Не бБ1 ј1н бои-ћ бмио , да место сумнитеиногБ н на тврдомг каменк> вери основаноп, Фоида наша Г. Г. Епископи и прочи предСтателБИ онановми фондт , измнсие, и ничинђ пронађу, одкуда 6бт се бедно свештенство нашејмогио обдржавати, а не попалш и деца; ерг деца и попад1е, ако свештеникђ за жнвота добро буде снабд-ћнт., имаћеду очкуд« и посие сирти н-ћгове живити. М б1 С лнм-б да се нанпре треба постарати , да темелБ добарт, буде, па друго после ће све добро бмти ; а не старати сс за грађу, па ма на каквомт, темелн) 6б 1 ио, ерт. таково ће се здаше Фришко срушити Одт> толнко векова изпосиовати не могоше наши вере началннци, да ое и нашег'Б благочестт Свештеници по нримеру други у Држави находећн се благочест1н у такво стан"ћ поставе , како 6б1 и душевне н телесне силе иа то употребнли, да народт, свомђ званјм и ду жиости сходно и достоино у свакомг добру поучавак)ћн кт> правои мети човеческогг живота руководе, Тко невнди ,'да е нашг народЋ у прошаСтБЈМТ. вековима много изгубш. 11Јта е точе узрокт. ?—Докле бм ми у просвештешт досадт. дошлн , да е наше Свсшгенство н физички и морално добро столло. Ал' онда бм може бити мног1и свои плјгб остав!о, па квБиге читао н писао, ерг по Христу : „СвЉтилкнкт. тћлу естБ око (( наши су свиштеннци очи , н мб « смо проче тело ; е ли око наше тамно, и тело моргЈ. бмти таино. Сложно Дакле Браћо н Хрнстјнни ! за оно сви да се старамо, што ће нама свима на асну бнти : т. е. да клирт, нашт, добро снабд];н'Б буде , па онда е н друго готово. (конац-Б сл1ду е ) Изг т р с т а, О вдзшнби Жид

непрвлицк- В чсб нб Ј овб Гетт,

ови наоде се у у буни е и немиру, брбо нмове нанвеће особв пт«. , у ... "Ршмаго ревностно закомђ хр1ст1инск, : н. Дћвоике :• ... * ^ '■« н младе удовице уда!о се за римокатоличке хрјст!нн<. р нне ' изб међу кон е една жидовска дЂвоика нослјв „ № крштенн ступнла као монахина у овдашвђШ женгс;.-. Чн монастирт,- НзраилтннинЂ Медицине Докгор -б зовомми Рока, нде ово дана у Рнм-к, да се та.мо са с В0МЂ своЈом^ ФамилшмЂ покрсти. Дакле ни е се чу дити . шт0 досадт, већв неколике , а ево садг ДВе католичке д4в&ике уд 9Ј1е С е, една за Гркз, др, га За Србл(ЈНна

— и обадве пр1нмиле нашг православнии законт, х р и с т 1 а н с к I и. Н В. ПУТТ, ПО СВЕГУ. Повестница. (X рабростк у н г а р с к I и жена). Кадт, су Турци године 1552 градг Егру обселн, цео женскш пол-б нстога града лепммт, е примеромт, свош лмбавБ кђ мнлом-б отечеству показао! Женске су сирћчЂ свонмћ мужевнма, браћи и сродннцима иепресгано клмчалу воду н грдно камеић носиле, да непр1ателк> отечесгва на главу с-б вмснне градске бацам. Овако е цео женскш пол-б свом -б бЉдном -б и у нанвећои опасности налазећем - Б се отечеству у поиоћћ нрнтицао. Но даи аа видимо, како су се и поедина лица краснога пола у овом-Б случак* одликовала : Кад б е већт, непрЈателБ сг наивећом-Б силомђ на град-Б ЈдарЈо, Случи се да е една отм4на женска заедно са сво Ј ом - б кћеркз камен-ђ противЂ непр1втелв носнла. Но иста госпођа танетом-в иепр1лтелБСКви-Б у ован пар -Б згођеиа, иадне иртва предт. ноге кћери свое. Кад -б ова крВБ магере свое угледа, пуна нростн и освете с-б ве.шкнмт, трудомБ довуче грднмн каменЂ и спусти га на таково место , гди е много непр!нтелн бмло. Неколико одт, пбн као гро момт, у оваи пар -б побјено буде. — Дру га нека стара жена са својомб удатом -б кћерн) станла е блнз^ битке, гледећи како се свакш за отечвство храбро борн. Кад-Б ова на еданпутт. вндн, да јои зет-Б нћн-Б мртавЋ на землм паде, обратн се својон кћери сђ тужнмм -б н жалостнБшг гласомт. ,,Ето, како ти супруг -б жнвот-б свон оконча, не ћешт. га по обнчам нн оплакати моћи." На то ши кћи одговори: ,,Ни е сад -б матн ! време, да о запеванм и погребу мбјсјимо , него се непр^ате.но зато осветнти валд — На то мач -б свог-б .мужа Счепа , и сћ таковои-в се храбросћу противЋ непрјдтела борнла , да е много турска глава одсекла , ннти е дотле престала, докт. сасвнмт, малаксала ни е. Садт> истомг евог -б нужа мртво тело као верна супруга оплаче н саранн.— Франц! Сердонато у кнбнзн својом : ,,о похвали славни женаа н другн многи историцн спомннм, да су ее лепе егаркнн-ђ прн овомђ нападанм тако храбро бориле, да ће нит> спомен -б у повестннцн вечито осгатн ! Писмо едно нзг 1акуча (у Снбнр1и) нвлл слћдумћјн догађан , кои се у несецу Новембру прошасте године случш : 'Грн човека изђ честа Лабе, сир-ћчк Бклогорскш, Деметрш, н ''' ба 'ћов ћ вшли

Ч1Г1