Пештанско-Будимска скоротеча

скогх кнвижества ! оштђ п_јсто н безЂ сваке надежде бвтло , да ће икада пшенпца на н^иу растети, о чему се текЂ Добровскш уверт , да в то можно. Мнгмзнђ ' првии семе посев, и то срећно; свс пЛто данасЂ Чесси кнвижества имаш и оно лшбе, то нћму захва.иок. Чедаковскш , бнвшш у свеучилишту ПражкомЂ ческе лнтературе проФесор-Б, заузима првојместо изиеђу денашнви чесски стихотвораца, и наивише одт. свогг времена жертвув за етимологично усавр" шенствован.ћ Шнгмановоп. словара, у комб све корене речи ческогЂ взБн;а и дух-Б производа реч ^и истога изнснитн жели : нЈзгово оштроум1в и знан-ћ сгцк* скоро славенски нар^чјн одвеКг иу млого у овако важномЂ послу подпомаже. А другн! му 6 посао, сђ конмт. се занима: СравнБнван± речш СВ110 сиавенск1И народа, и надати се в, да ће прва частв овога д4ла скоро на светЂ изићн. — Полак1И 6 својомђ чесскогт. народа истор^омт. доволвно познатт.. Штета, што са издашвмт. овога у чесскомв езмку д-ћла оклева. Онт. в не давно са Шг ФгрикомЂ изредно едно изиснеН1в „ С у д а Л шбишиногЂ н „II зводг и з * б 1овановогх Евангел 1 н'' као наистарје сиоменике чесскогЂ взБ1ка издао, кои и до десегоп. века допиру. Садн се издашемк чесске архиве, као сабором в старБ1 дипломатички документа нљ Чесске, заб;1В.!Н и трећу свезку ч<-сске новостнице иечата.Не могу сасвимт. да прећуткмт. и учевогђ Нресла, премда се са Јпраномб .штерат; ромБ не занима. бстествослов1в наимилЈн му в наука, но сва су му д&ла чесски списана; зато и онћ великШ упиивђ има у ученомЂ обраћивавго чесскогЂ езмка, ако му баш-Б н!јгове новости свакш пјтб срећно за руКомт> и не иснадаго. (нроДЈЖ^Шб

шоа ПБ1ТАЛН. продуженјв На првои страни вашегт. прводругогђ числа стов печатани прилозБ1 ро долгобивБГ Србала на Матицу Србску од*б Г. 1ована МнриловнКа послани. Овои се родолгобивои жергви одђ срдца радувмт., но истине и истор1е Матичине ради заимтати Нас к Г. Учредниче морамт.: Ели „пензгониранБШ Каиетант. Г. 1ован-1. МириловићБ" к .ц а два Фор. у сребру Матици Србскои поклонЈо, онаи истми Г. 1оваи'Б МирнловићЂ капетан-Б" ? Ако в пакЂ тако, то нек-Б се та типографична погр-ћшка истине и потомства ради нашегв исправи; вр-Б другонч1в родолгобиввш Г. КапетанБ 1ован-Б Мириловићв покраи толики преко н"ћга посланБ! жертвш не 6 б 1 ни вдногт. новчића свогб на Матицу Србску жер гвовао. Тако исто и у Допису изђ Ср. Кар ловаца нћке неразумигелности налазимБ: збогт. чега и Г. Дописатела мо.шмб , да мн 1И изнсни. О нђ у Допису између другога и ово вели; „али п вамЂ см^ло могу рећи, да се 10 шгб ииаадЋ ни су гласови такогБ весе.ш и таке радости међу стћнаиа Алумнеума слушали." — Добро ми в изт. Исгор1в позна то, да карловачкомБАлумнеуму више има одб 40 година; зато одвећт. ми в тежко в^ровати, да в Г. ДоннсателБ више одб 4'Ј пуга узасгопце о Св. СтеФану могао 6 б 1 ги учасгникБ исгога весе.т АлумнеискогЂ, како 6 б 1 сђ иравомЂ изнћстношћу овогодишнћ гласове весе.ш свнма пређашнвима предпоставити одважго се. Ј оштђ об! и о томђ одђ Г. Дописагела желго појчити се: по каковомђ в „црквеномЂ обв1чаго" као што онђ вели, и по каковомЂ црквеномЂ правилу и у право да кажемЂ типику Г. Пр. ИвачковићБ А. Е. М. СинђелЂ колачт. пресћкао? брк а ВамЂ Г. Дописателго истину испов&дамЂ , да самБ до