Пештанско-Будимска скоротеча

106

Чудант. самБ тн санак в н уснула, У сну самБ те милми изгубила ; На ави ми голуб-1. раиу внда. Шта е Боже! нерно овогђ света Кадв се у сну МБ1Сли наше рое; Кадкадт. мнре, душу безпокое, То нз рече, а зорица ниче.ПЈТОВЛНЂ СРЕ31ЊВСКОГА ПО СЛАВЕНСКИМЂ ЗЕМЛНМА. I. Чесска и Моравека. (продужеше) ВринЂ ни 6 богатЂ, али ни в ни оскудан-Б на Славенолгобцима. Овде не влада међу нвима братска лгобовБ и соглас1е као у Прагу. Премда се и у Прагу младежћ одђ старБ1 дели, нити оће обучена, искуетва нБина на корБштБ свого да обрати: но оаетЂ у БерИину има лгод1и, кои се заиста почитуго и похвалгого. Ученћии АрхеологЂ и МсторгограФ-Б Б оц екЂ познат -Б 6 због*Б свогђ богатогт,, моравскогљ Дипломатор1Шма; ал' гоштђ више заслЈжув, да се позна збогЂ свое велике учености у повести среднБИ времена о Чесскои, Моравш и околнб1мт, пред4лима. Онт> много скуплн матерјдла, да моравску ономасгику изда: тако 6 исто нкго†саборЂ моравски идготизама , кои су понаивише етнограФично списани , пунт. сокровишта. А трећа му е свезка Дипломаторпома већт« за печагнго готова. ПроФесорт« ЦакЂ се већт> бавго са чееско- славенскомт. грамматикомк и трудјо се, да народна нар ^ћч^а сх кнбижевнБЈМЂ 63Б1КОМЂ у ближу свезу доведе, а правила наклоненја опетЂ да разпростраани. Зацело ће му Грамматика скоро на светЂ изиКи. ЦроФессорЂ КлацеллЂ вданЂ в одђ наиболБи чесски стихотвораца; а споменутБШ ПроФесСОрЂ С у С С И Л Ђ ПОЗНПТЂ 6 ПО СВОМЂ издашго моравски, народнм песама; за

кои продужен1в и поправлннћ гоштђ много матер1нла има. ПроФессорЂ Кински сабира додатке за Шнгмвновђ словарЂ, и оваи е еданЂ одђ првБ1 био, кои в сђ ШнгманомЂ много гоме принео, да опетЂ чесска литература оживи. —Писателго 0 'хералу, кои в нстина више на немачкомЂ езБ1ку писао, благодаримЂ за многе, о моравскои етнограФ1и прим -јкчан1н досгоине вћсти. 'Гако исто дЈжанЂ самБ му захвалити на славенскомЂ едномЂ сђ кирилски слови писаномЂрукопису, кои 6 СЂ почетка гоштђ деветогЂ века писанЂ. По заниманго момђ у Врину сђ моравскимЂ нар-ђчЈемЂ пођемЂ мало пешке у западну Моравно путовати, да 6 бј се СЂ ЧИСТБ1МЂ МОраВСКИМЂ Н»р *ћч1 (јМЂ упознао, и дођемЂ у Олмицђ . Особито мило ми е 6 б1ло , што сзмб се са овдашнбимђ ПрофессоромЂ чесске лнтературе СцемберомЂупознао. Онђ в јоштђ "младЂ, али просвештент. и раденЂчовекЂ, кои са своимђ пословима лепо управлн. Као ПроФессорЂ великш упли†има на свое ученике , особито светув 1и и навод И ј да чесскш е -1Б1КЂ уче , и самЂ неутрудио занима се сђ онбтмђ, што в само моравскогЂ народа. С ђ нбимђ прођемЂ Хану, моравску Палесгину,ј (као што в они зову) дођемо н до собственогЂ нарћчЈн, почнемо песме и гаталице скуплати, и тако скуплнгоћи дођемо у предћлЂ, где сами Власи живе. Наипосле дођемЂ « у Т р о п а в у ; но у овои вароши ништа важногЂ не нађемЂ. ДиректорЂ Музеума Е нсђ , сачннива некаважна списан !н о Аустршскои Шлезш , но о чесскомЂ ешку и о ШлезскимЂ Славенима нишга не зна. ИзванЂ Тропаве ироходао самБ се по славенскимЂ окрунпама, да бм се сђ взбшомђ упознао. Моравска има 2,150,000 жителн, одђ кои су 1 ,485,000 Славени, (едно 33,000 Мзраилтана, а други су Немци).