Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО- Б.У Д ИМСК1И

РОТК

( Соиггег .)

Число &0'

ЧетвртакБ 11 Марта 1843.

Год. II

ОДПЂВЂ

Г. Онисиму Николићу Н Одпоздра†Младимг Воиникомг Кннза Карађорђевнћа. 91?епп Си Ја*>е1(1 пШ©гип1>, пп%е1 ^ет (теиићНфег^тп Шепп ђи [а!ј"фПсђ 1оБр, јсђађеГ &с1'п ("геипђПфеб ЗВогг. Ж|а(е6 »оп ЗЗШеГ. Он Шерјде чуите молбе мое За сп З јвт . ми даите см']>лмн видт, и дух1>, Да кадЂ предЋ Србствомг СрбвшЂ Србу пое И одп"ћвЂ сладн наклонн^нши слухт. врт> млади Срблви младо зрн± брое Иремт. старв! траже ранно душнни крухт.; Но када етмдномт. садг већт. венацт. плету, То совршенства барг ћу тражнт' мету. Изт. Сербје - гди б'нху нек'да и л Гди сад-Б слобода диже кт. небу летг , КрозЈБ свои) вредноств коа славомт. сЈл И К010И цвета сталне среће цветг. Изг СербЈе — гди Башннг пећт, кл1д Да спреми ладт. за цео србсши светт.. Изт. СербЈе ми стиже поздрављ првми НакЂ одпоздравт. и самт. у перо врви. Непрезри дакле Ш;вче нзливт. грудји Но поздрави ми тамо србскш родт.. Некг отечество брани одђ злм лгодш Да небк! крозт. ш.и бмло бр^с' плодт., А Тм на гусламт. саина д ');ла гудн И тако крчи путт. за ГенЈинт. ходт.; брт. што за Сербство цео светт. шштг знаде Том' есу крмве — гусле и Балладе.

Нект. христјанскји духт. му дЈ.ла прати М а н у ф а к т у р м а даите нанпре створт.; брг само тако землФ.д^лство цватн И трговини отвора се шор^. То троединство согласно ће дати Да ст. душногт. ока роду спадие Флорт.; А да е желл ова мон чиста То читаи Крауса, *) читаи славногв Листа. **) За Срб- К)наке рођене ми манке Такођертћ буди поздравт. срдца могт., Да противт. тогт., што СрблЂ д4лу шаике (У духу еднм !) сећаго се свогт.. А 'Гебм НЉвче прашгамт. оне банке, Гди Срб- Омиромг Твоп ме зове слогх; брт. не'<;тижант. е Омирт. — грчк1и слепацт, Спраит. когт. в србсК1и слепац-в и д тепацг. ***) У Ковачицв! 2. Фебр. 1843. А. Андрићг ц. к. У Лаит.

*) сђгЈГгифс @4ааирги1ј(ф поп ЗГп(оп г @ђ[ет »оп .Кгаи?, {. ?. 4?оГгаСђе е1г. ЗВЈеп 1812, ТСи-рСадс. "*) ©а§ паНопаЈе @в(1ст ћег роПНСфсп О?опот[е »ом 1>г. §г1евгјф 1ЧГг. ®1иГ{даг1 ипћ ЈШтдеп 2=1е Кираде 1842 ***) Овако изгледаше одђ речи до речн мои Одп^вг, кадт. самв га а по жслби Г. О. Николића за С. Н. Листт. печатн^. радн послао. Л самБ се надао, да ћу сочинеше в4рно печатано чнтати, или да ће се оно одт. печатн'1: одвратити и мени натрагт. послати. Но како се горко преварнм 'б , кад 'б у С. Н. Листу ч. 7. одт> ове годнне, на момт. сочнненјго виднит. сто закрпа , хиладу конаца , а у место благоглаС1н смЉле „оИаУе Ите" н$ко уво парагоће урликан!, праву карјкатуру н Сатјру на