Пештанско-Будимска скоротеча

127

по и полезно, уживамг тишину ордца и сов'ћсти. 11 могу безт. Јздержанн оно што мое честноети чЈвства зактеван>, и чинити и 1'оворити, неимашћи чега устручавати се. Све што ме окрЈжава, красотомт, е преиспун-ћно, одђ ев11о страна предусреташ ме нови предмети, кои ми наислађу забаву приносе. Мојои дужноети, кош самв као човекЂ и ХриетЈннинт. дужанЂ испунити, овде лакше удовлетворити могу, ербо страстима и наклоностима сердечнмм-Б у толикои м4ри, као Грађани, подчин 4 нђ ниса.мв Овде ме ништа на гр г 1;хт>, ништа на пристраст1б и лакомство побудити не може. ,У тћиеснОхМЂ одмору проводимЂ разговорЋ са моимљ простммтЈ, но одђ злобе, лукавства и лажи удал.ћнБ]мх сос&домђ ; он-Бмерадо слуша, што а бес Ј ј Д имх, радо пБ1та, што ше знао; а н от 'б н"4>га, као старогБ Економа, себи искуетва набав.шмБ, како треба са кошницама, каколи са овцииапри рашм обстоателства поступатн. — Селекш дзкле животт, половиномт, 6 Богу и спасешм отт, градскогт, ближш, овде н мирне дне, сладке часе, и благе проводимч, ноКи, нитко ме неоговара, ниткоми сиокоиство мов неруши. Блажени отци наши починмћи о!"Б Аврама, увиђашћи , да гишина и спокоднт, животђ наинише душевномБ спасенно принети мо?ке, кадт, еу се годђ Богу молили, излазили су ванк молити се, И самЂ бла«ти Спасителв ХристоСЂ Н1в градскш ЛК)б10 ЖИВОТЂ, но походјо 6 села и веси (варошице), гди проклета злоба отроване жиле укорендвати у станк) нјв бвЈла, МОЛ ПБ1ТАНД. (продужев1(г) лКелко би еамБ одб Г. Дописатела изб Н овогђ Сада го знати: изђ какови - н ми извора онт. доказа ги могао : какоб < в управо пћн ^б церковно иодђ Чарно^ ^виНемЂ ПатрјврхомЂ овамо пренешено; а Друго ћу га другш иутБ замолити. —

У 5 Числу подђ насловомЂ „Унгар^а" сл-ЈздлтоКе изв"ћст1б печатано в: „Пешта. КнБижевно содружество М. С. з6огђ изненадногЂ Г. Предсћдателн Нћг. В. Преосваш. Г. Ешскопа Платона Атанацковића у Бечт, ради дћла насл±дства Текелшногђ , одлазка, заказано за данасЂ торжество Св. Савве држати немогавши, таково на з добн1в време одлаже. И зђ засћданја М. С". По овБ1ма дакле рћчимаил' ми се хт'јј .10 , ил* не хтћло, то вид-ћти морамЂ: или да е хМатица Србска 17 лнуара пре зоре засћдаше свов торжествоваги морала, или да га тогђ дана ни в држала , него да 6 н4ко другш свобволвно себе МатицомЂ СрбскомЂ учин10 и у име н^ћно праздникЂ Св. Савве на удобн!б време у сво^ои глави одлож^о. Ево у таину ову клшча. Пето число исти новина, изишло 6 као што еамо св^дочи 17 Инуара а исто извћстте тогђ дана (17 Лнуар.) пзишавше на св 4 тђ овако гласи: „Заказаноза данасЂ (дакле 17 Лн.) торжество Св. Савве М. С. држати не могавпш таково на удобшб време одлаже'*. II будући да е 17 Лн. ове године данЂ неделБНБШ, дакле за Пешту 7 и Будимђ данЂ долБнопоштанскш 6 б 1 о , кадЂ су се сир -ћчЂ све 17 Лнуархн у Будиму и у Нешти изђ печатн -ћ изБ1шавше новине наидалћ у II сатштогЂ истогђ дана пре полдне изђ Пеште преко поште у различне стране оправити морале: зато свак1и онаи, тко само то зна, за колико се сатти ма наиманћ каково одђ неколико лшдји заклшчен1б учинити и на папирЂ ставиги, пакЂ одђ Пештанске Србске цркве истбш саста†писменБ1и крал. Цензору близу грађанскогЂ теагра живећемЂ поднети, а затимЂ изђ Пеште на чамцу преко Дунава скоро на наисћвернш Будимске тврдшгћ краи прећи, и ту г кр. типограФш, да се исто заклшчетб у новине стави, предати може ; тко дал^ћтозна, за колико 1 оштђ времена словослагачЂ тав саста†сложити, коректорЂ поправити, и