Пештанско-Будимска скоротеча

135

дорећи обширше „Пешти-Хирлаш." нзмеђу прочеи, ј!с.1н: СадЂ има прилику управителвство града, а и цело избрано грађапство лсно показати да су мађаризацш озбшлн наклон±ни, и да тп, груди од ' Јј жара отечестволмбЈн пламте. Садљ ил 1 ннкадт.! — На заклмчеше опогт. предложеиш иестерп^ливо се очекуе.

Д 0 П II С И. Изт> Бае. НЗјгово Внсокоблагородге Ц. Кр. Надзнрателв Г. Н. С. Народш.т нашн Школа, Го1-подинт. бггенЈи отђ Гт,урковичт., у полномт. здраВ1М прнсп'].о е 18 Фебруарја т. л. у мило м'1.сто рождеијл свога , и сутрадант. 19 пстогт. ■*!'];ссца , у кругу избранБ1, и отмЗшн овогт. м];с,та лица, нрисуствовао е са задоволБСТвомЂ школскоме испиту, наше учећесе д^чице, кото е, као свагда и у свако доба топлбтмђ, и истииитнјгб родолмбн:мт> соотв^јтио внсоконт. достоинству своме, мудрнмт., н нробитачпнмЂ сирћчв увћтцанШМЈ, свонмт, иосов>,товао; да би ова православно испов4дак1е свое усердн-ћише, н свнто хранила — да бш сва добра наставлешл вннмателно слушала , н охотно нртнмала ■— да би се безроЈтотно, благоразумнимт. ^ чителЈ .ма, Родителвма, и свима Старшма попиновала, и ове слушала, — да бн благопристоиностт, спудЂ , и на свакомт, м ћсту наблмдавала,да бн лент.остт., као нанотровшм болестт, нзб-ћгавамћн, возлмбнла трудт. и паштен4 у свнма свонма нутншмт. пословнма. II да отт, тако само ;кивеће , н владамћесе д-ћце , бвтвам прави Хрјстј.тни, — в-Ћрни, н правнчнн Цару подаиннцш—полезни члени отечества , — Подноре Рода свога, — н у свему честни , н поштени лмди. бдгдамт. словомт. НЈгово ВшсокоблагородЈе Г. верховнБ1н Надзнрателг, ревностн4нше настои, да Н Ј.му вовћрене Н. Ц. Кр. и Апос. Величествомт. наше Народне Школе, у цв4туће стан'1 доведе — у комљ благодатномт, Шјговомђ за савт, Г. Н. С. Народт. д-];лу заиста би већт. еданнутљ, и то што скорје требало, да му сви у Аустршскнмт, областима жнвећн, не тетљ само Серблви, но и Власи и Грецвт единозаконна браћа наша, на помоћЂ притеку и да тако изћ самогт, основа просн Ј.шенЈе свое систематическн заиочну; ерљ безт, добро урежденн и ст, нуЖдннмт, Фундацјлма снабд^ни Школа Народнн, никадт, се ни еданз, Народљ просв-ћтитн неможе, м а ојл , , по случам н нлндама коекакови вишн заведенЈн кпБнжевии нмао.

Изђ Баната. Пол-ћ натпегт. кшшжества. одт. како се М у ш и ц к 1 и, С в е т и ћ ђ , С т еи ћ ђ , Вукљ, СтаматовићЂ, ПеЈтчићт. и други сласгн! наши списателБи на н$му указаше, све већма и већма П0ЧИН4 цветати. Епоха она, ком су Доситеи, Р а н ћ ђ , Т е р л а и ћ ђ и СтоиковићЂ у 18 веку чинили, лепу намт, дае надежду, да ће се и у нашеињ столћгтт понвити. Само то бш се едно садт, и то праведно желнти могло, да се д];ла Матице, кото е народт, досадт, као светннм сматрао, н у којои наивеће повћренје нмао, у болкји поредакт, доведу. брт. свакјч СрблБинЂ, кои се развитку нашегљ кнкижества и напредку обштегт. блага радуе, сђ тјгомђ мора признати н казати, да е М. С. поредх сс.јм досадт. родолЕоб.чвш п готово бсзпримћрнв! одт. великодушви Србал.ч на олтарт. србскогЂ, као што мбтслимо. просвештешн прннсшенБ1 жертвји шштт. с.вееднако у таковомЂ сталм, кое ако дуже узтрае, Матица ће С. мпого кодђ иарода пов -ћрешн изгубнти. врђ одђ внше нј,п и то знатнш и у народнимђ ствар.ча разум];вамћн се мужева, кои положенје н садашнћ Матнчине отгрестностн сасвимЂ познам н ст» чнстнмт, окомђ VI. Србску сматрам, внше с.тмб пута имао прнлнку чутн, да М С. сбомђ опред^ленјн) за садт. не одговара. — — Но Фала Богу, да е н-ћн 'Б високоиоч . Господинђ 15ред <"],датслБ н проннцателнш н веКЈн мужЂ, нег' да не 6 б I онђ поредакЂ нод ј. свохомђ влашћу држатн умео. А да бм насЂ оиђ јоштђ већма о свонмђ добртлмт. нам^ренјама ув ];рјо , то га свн као ревннтелБИ обштегЂ добра умолавамо, да онђ све оне Мужеве, кон су у нашемЂ роду илн знанћмЂ већн наука украшенн, или родолмб1емЂ отлични, за Членове у Матнцу Србску позове; ерЂ тшмђ ће само начнномЂ М. С. оно повћреиЈе сеон повратит*, кое е подђ СветићемЂ пмала. Далћ се умолнва Госнодннђ Продс'1;дател1. Матице Србске , да онђ строго забранн Јчреднику Сроски Народдат Новина , да онђ не меће внше у новнне такове в-ћсти, кое не само да се не могу за истиннте нршгати, него ни помИслитн ■ особнто такове вћстн, кое се Матице тичу; као оно у чнслу 5. С. Н. Н. 1/ Лн., гдн стои „ Изђ зас-ђданЈн М. С."; «рч» сви > кои смо год-б новине чнтали, моралисмо се днвити, да нашЂ Г. УчредннкЂ С. Н. Н. тако нсистините в -ћсти у свое новине сме и може ставлнтн. Тако исто у обнвленјм СрбскогЂ Д4тописа стои Г. МанипулантЂ без -Б имена штампан-в. Н самв хот%о н овогодишнбш .Мтојшс-б нмати, у толико радш , што е н 1. говђ УчрсдннкЂ У ро ,\Ј- србскои -б као ученЂ и