Пештанско-Будимска скоротеча

175

Богот. греота, а предг лк)Д'ма срамота бвиа, да V .иобови и одеадт. не живимо'*. Кларксса ако сс овакомт. племенитомђ Мар!в поступку зачудила. Обе веНЂ у кола седати намераваше; ал'се Кларисса трже и Мар1ш запћтга: „А гди е наша Хортенз'1а"? ,,Т б 1 добро знашЂ, шта 6 и у кзквомђ е великомЂ достоинству Мар1Л бћ!ла, а шта в садт> сирота"! . . . При овимђ речма Марја узданЈ и СЈзе {ои се изђ очјјо Јказаше. У овомђ магновенЈш приступи еданЂ неиознатт. човекЂ ш»има , дке кутЈе V руии носећи; еднј одт> обв! предаде МарЈи а другу Кларисси сђ речма: . г 21 сзмб ђорђе баштовант., сведокЂ вашегЂ заветована. Те две кјт 16, дала ми е Хортензјн, да вамЂ у данашнћЈи данЂ предамЂ*'. Мар!а и Кларисса изђ великогч. .побопитетва одма кутј « отворе и нађЈ у нвима две половине одк «дне крЈне. Ову 6 круНЈна своши глави Хортенз!д носила, кон е за време Маполеононо кралкица Холандезека бћ!ла, и шогорица цара Наполеона; но после оаден;н н 1 јговогђ , изгуби и она и 5 г Ј; н'}, супругЂ ово вмсоко достоинство и у наивећои тјги ј НемачКЈ оду. (©рједе!). штоваш» изђ дариграда ј Слрпо по КарлЈ ТратнерЈ списано. ОДЂ Д и и и т р 1 л А р н о т а. (продужеше) Одђ топџш добмвенм 10. конн под-ћлимо. сиремимо се ; и унука дЉшшка тшт* за б00 п1нстера Н а м*сец-Б погодимо за толмача, Нтждне ствари на мазге потоваршш , и тако 21 Дек. Ере . немо се. Време в прјатно бмло. Све пјтове у ово време прекрилила в пНлцачка и коннничка воиска, кон « ј с аидг на _ мЂравала. За и&колико сатш стигнемо

СелимЂ ПашЈ, кои в ј иЉкомђ ритЈ сбои стант. јтврд10. У дрјштвј се нћговомђ мало позабавимо, и тј нал1Ђ паша сђ чиновници саб.гћ прегледа, Сполишноств воиске му в добро изгледала. ОРЈЖ16 Еоннника ТЈрски наличи на хунанерске чшде, на коима се црвене заставе вјш. Овде сј путови одвећЂ песковити, поредЂ кои смо много маслина видили. Лреко воде ДамоЈрЂ прегазимо, бЈДЈћи да 6 мостђ изкршенЂ бмо. Т ј се мало одморимо, гдћ насЂ нћк1и продавацЂ шећера стигне, одђ когђ бФтпно шећера накупЈемо; онђ 6 много камила предЂ собомЋ терао, кее су шећеромг натоварене б&1ле. Овде сђ ш>име останемо, а толмача напредт. пошл^ко, да намЂ конакЂ тражи. КадЂ смо подђ градЂ дошли , каше су позатворане бвтле, но на гласЂ „Немзи Миралаи'' (н4мачкш тмсућниКЂ) пусте насЂ. В оиннкђ ј Ттрскои ако оће шле чести да има^ накианћ да се за тисЈћника изда; ерг ©отжаке (капетане) не цћне већма него послјжителн, и често бвзва, да сотникђ твзсјћникј лулЈ пуни. ШталЈ за кон^ћ не могосмо добвгги; зато на јлицн колацЂ ударимо и повежемо ш. Кувара одма & ђ аустршскомЂ д 4 иникј сђ томђ молбозаЂ пошл4мо, да намЂ за ело што кађе. И зђ међу когђ времена то гмаче†н4кји сродникђ зднј намђ со 6 ј изпразнн, хдг> смо наше ствари унели. ЧЈгоћи о долазку нашеМЂ ОмерЂ Паш'?, кои в т Монаств!рЈ бв1о, на конзкђ насЂ позоке. Овде намЂ д &иннкЂнашЂ пошл & риое , заитина, воћа и вкна; а пршрЂ (настонтелћ) намђ со 6 ј сђ Ч истмкђ постелама оиред г вли „ те се т у наемо к одморнко. Сјтра даиЂ одемо дМнкеј наијемђ, да мј за ало н - аше благодаримо , I- за ствари каше НЈЖдне игзге игнштемо . Ова е ио родица у ц & лои Сирт нанбогатјн , и наи бол&ш јтокђ на онд6и.шб1и народЂ ш : а . Санда в к4гдашнаш богатми градЂ Си-