Пештанско-Будимска скоротеча

204

вр. — конма се овде одт, стране Славне са школскниђ фондомђ управиагоће Депутац1е за нмовуревностб топла благодарноств нвно оддае. ШКОДСКА ЗВАНИЧНА ВЉСТБ. За меетногч. школскоп Унравителн у Ирнгу нанменованЂ е Честн. Г. Даманг Лукнћљ, местннн Парохг. П У Т Ћ П 0 СВЕТУ. 6дант> русскји спнсателБ сочннјо е д'ћио о свнма езшцнма н дшлектима целогљ света, по коме у Азјн 937, — у Европн 587 ,— у Афрнци 92 6 , — у Амернцн 1261 , — свега дакле на свету. 301-1 налазе. Сумма новаца, кош е Нндерландска крал^внна прошасте годнне на обученћ младнћа у нсточну Индда послала нзпоси 120, 000 фр. Влад^>ше н садљ тамо плаћа нвн 1521 у чнтелн; но осијгб овн има тштА 30 приватнш учнтелн. Изђ мжне Французеке долазе немилн гласовн, да су сирћч -в внноградн одђ мраза, кон е после тонлн дана у пређашномг месецу, пао . нко страдалн. Зато се нцкаквон нлн одвећг слабон бербн надаге. СМЕ СИЈЦЕ. Б у т е р ђ (нетоплћно кравје масло елн су древнн Рнмлнни; ШпанБОлцн су ранне болестникомг зав!нлн, а у другомг н трећемЋ столћтјга употреблнванЂ е бно у мћсто зезЈтнна за горенћ. Шмркови пронзншлн су у Алекс.андрн1 , нмовђ нзобрћтателв бно е Евсевш. Антонш Блатна у Аугсбургу 15 79 поправш е, а поздп1е ВернерЂ, Хериан-в, БрандчаерЂ| довео е нбн ннцб у болћ совершенство , а 175 0 отђ свјго нанболћ е показао ШлаухЂ. Пушка заступа м^сто мушкете. Французска Фуз1лнрска Регнмента носила е 1671 г. првнн путЂ пушке на баталјго. Ггиназхн узима свон почетакЂ одђ Шпартанаца,' кои су на отворено мћсто скуплнли се ради гумнастическогЋ т. е. т^лесногЂ упражненја. Ово в поводђ дало, да се завело и друго духовна даровашн изображавакће закедешв, кое се Гужна-

310мђ звало. Наистар1б 6б1ло е у Кретн подђ Ликургомђ и ТалессомЂ. Атинннн нмалн су пре Платона свое Г\'мназ1б. У Рнму е Неро нрво гу*.«наз1Нлно основао заведенш. Прв 1 н Ленгерг на комђ 6 гвоздена закваса прекована бвтла, изобр4тена л4та 339С, н'1ип> ХудожникЂ бно е Е у п о л а м б. Сцнтђ АнархарзхсЂ у Атшн дао е две закваге на ЛенгерЂ прековатн. Пре тога употреблнвали су вреће (джакове) и корне каменћмЂ, нли оловомђ напунћне. А с т р о н о м 1 а. Отђ Халдеана пренешено е ово превосходно знанћ у ЕгшетЂ, гди е МеркурЂ нго предавао, а отђ тудЂ нреселнло се кодђ Фшекианакон суубол!; усовершенствованћ довелн. Невтонђ , Галјлен, КенлерЂ заслужуго безсмертно нме. ПримћчанЈн Астроном1ческа узимаго свое начало у Вавјлону отђ КалЈстхена. Лћта 1461. ПурбахЂ у Бечу, н 1оаннЂ МјллерЂ у Кешгс.бергу прнвели су знанћ ово у нанболБн ондашнћгЂ времена редЂ , н нскуство. I. ЧокерланЂ. ХОДЂ НОВАЦА НА БЕЧКОИ БЕРЗИ. 27 Април. 1843. Сребро. Метал са 5°/, па сто 10 0 „ 4% „ 100 ј / 2 99 И 99 7 7 ЗаамЂ одђ т. 1838 ,, 283 . . . . „ 700 . . . . „ 1618 ,, 53 1 /4 . . . . „ 102

99 99 99 99 99

ЕзнкаЦ1е комадЂ. . бстерхазинЂ ј1 осђ. Царскн дукатн.

Ценаране 27 Априла на Пешт. тдци Пешт. меровЂ, грош. б. вр. нанб. сред. лош.

Чисто жито Наполица РажБ . бчамБ. Зо6б Кукурузт.

118 85 76 64 50 80

134 100 85 73 5(3 88

С т а н Ј ј д у н а в а. 24 Април. 8'. 2". 0'". 27 Април. 6'. 11". 0' 1 '. (над-Б о.)

Издавателв Димитрш ГовановиКв. (Ва81е1 вакве Л т г. 349)

У ПЕШТИ словима Б ан м е л ов бј м ђ,