Пештанско-Будимска скоротеча

207

отрова и сгаростБ пјнј поканша. Нћгоии лепи младости дани враћауее данаст. као каква страшила одт, н4га, и одвлачаЈ га опетЂ предт. оно оло гогро, где га в првбш ијтђ отацЋ н 'бговт>на раскршће живота став10, одђ к \да деснвш путт. сјнчаном -в стазомЋ добродетелви у неку пространЈ т1н) землн), пјнј светлост1и и жетвш и пјнј анђела вођаше , а леви ј кртичннке злочин1н, ј НеКЈ црнЈ пјчинј пјнј каплЈоћегт, отрова, пјнј пиштј н и зм1н и тавнм задЈшнБ! иара. а хђ ! зм1*е висише о н :ћговнмЂ прсима и отровне капл^ на н-ћговомЋ 6змкј, и онт> знађаше сада где в. БезЂ свести и са неисказаномЂ тјгомђ викне онт» горе пјтђ неба: ^Даими опет-к младостБ мого! .0 отче, стави ме опетЂ на раскршће да дрЈКче бирамт." ! Али 6 н 'ћговогт. отца и н г ћгове младости одавно нестало. Виђе где блЈдећш огант. по млакама игра , и где се ј гроблго гаси, и рекне: „То сј мои лјди дани". Виђе еднЈ звездЈ где сђ неба лети, и ј паданго се блиста , и на землви се разилази. „То самк н", рекне нћгово позлеђено срдце, и зм !иски зЈбови покааша дј 6 л '1 ране ј нћмЈ копаг. БЈКтагоћа Фантаз1а показиваше мј милеће месећнаке и ветренача претећи мј, дизаше свое мишице горе, и вдна ј самртнои кЈћи заостала ларфа еднако н-ћгово облич!б на се узимаше. У по разбол тогђ засвира ј вданпЈТЂ музина за новј годинјсђ торнва каоизЂ далека какво црквено певан -ћ. о нђ бЈде слаб1в ган 'ћнЂ — и гледаше по оризонтЈ около и преко простране земл^ и мб 1шлаше на пр1ател4 свое младости, кои сада сретнш и болви одђ н ^ћга земалвски ЈчителБИ, отцеви срећне деце и благословени лгоди 6 б 1 нј , ирекне: д о и а самБ могао као и вб 1 овј ноћк са су^ вммђ очима преспавати, да самБ само тео — ахЂ, драги родителБИ, а самв мо-

гао сретанЂ бк1ти, да самв ваше новогодишн^ћ жел4 и наЈке испЈнлвао бвш"! У грозничавомЂ опоминвнго на време младосги свов јчини мј се, као да се ларФа са н 4 говбшђ о 6 лич *16 мђ Јсамртнои кући подизаше — на послетку она суввер 'ћмЂ, ков у очи нове године виле и6јдућности виђа, постане ишвосннмђ младићемг. СадЂ го већЂ немогаше више гледати — закрили си очи : топле сузе илндама текоше пресушугоћи се ј снегЂ — онђ само 1ошђ слабо Јздисаше, безЂ Јтехе и безЂ свести: ;; Дођи само опетЂ, младости, дођи опетЂ^. . . . 11 она опетЂ дође: ерЂ онђ е у очи нове године тако страшно само санио онђ бв1кше гошђ миадићЂ; само н !>гова заблЈђена ни сј санЂ бБ1ла. Али онђ заФали Богу, што е 1 ошђ младЂ на гаднБ1МЂ путовима ЗЛОЧИН1Н обрнЈти се и на суначнЈ стазЈ натрагЂ вратити се могао, кон ј чистј землго жетве води. Врати се сђ нбимђ , младш читателго, ако на н-ћговомг заблЈДИЛомЂ пЈту стоишђ ! Оваи грозећш санЂ позше ће твои СЈД1Н 6б1ти ; али кадЂ тб ! некада пунЂ тЈге ЈзвичешЂ: ^Дођи опетЂ лепа младости"! — то она више неће доћи Средое.

дописи И зћ Субботице: У очи царевогЋ дана на почестБ, и увеличаше обштегЋ овогђ еветкована, као залог-Б искренне подданнческе верности прама Њ.10вогђ Велнчества срећно царетвумћегг 1мператора н кралл нашегт, Фердинанда V. представллно е позориште подг наслог.олм „Нума ПомшмЈн'* ио Соларићу на просто- србсшн дјллектт. преведено Ч. Г. 1оанномг Вуичемг, и^стншњ нашнмг, НамћстпикомЂ. Млога отлична господа пространне иаше вароши присуствЈемг своимг украснлн су разновиднии круи. млогочислевм слушателн. Представлачи ове позориштне нгре све србски Паназјалнн