Пештанско-Будимска скоротеча

Ш1

®нце свободе « чести свогђ охече»ства нигда онђ мира ни е кјпити хт ^о. Онђ е Јправо збогт, повмшеногг данка узрокх бвш, те се ратт. започео, и онђ за 10 година у Лондону посланшљ -бвтти морао. вданЂ између н-ћгови познаника свештеник-Б Доктор-в Шмитђ за заклгочен |'(ј Бож1егЂ проммсла сматра то, што е ФранклинЂ као храбрии бранител& Американски права у Лондонђ посланЂ био, кои е онда, кадЂ е већЂ вид -ћо, да се за народЂ н г 6говђ ланци кји , на тј великодушну мисао дошао, да пређе јошхЂ, него што се исти сасвимђ с ко п ч аго, р аскине Ш иискид а. вднако в онђ ел грађанима своима талшнску ону пословицу на паметв довод10 ипредЂ очи ставино: ;; Како овцомђ постанешЂ одма ће те кујшкђ побсти." (конацг сд%дуе).

РАЗВОИНИЧКО НАПАДАНЉ Н НкГОВ А СДЉДСТВА. У Ппризу одђ некогх времена живи некш ботатч, Енглезг , ЛордЋ К. кои саиношћу свогг до•мостроителБства и у самои варошн раскошности (иуксуса) у очи унада, и кога се особито лепоигоспођи сви днве. У Дек. 1842. г. врати се онљ изђ свогг замка у Енглезску у Лондонђ , да одатле у ПаризЂ оде. Алн лмди едно мшсле, а — разбоивици друго. Кола Лорда на главнон улицн на едаипут-Б се нападну; едан-в мужЂ, кои ни е као разбонникт& изг.гедао, врло учтиво поздрави га, н м®лаше га за извнн];н4, што онђ Господина на неколико треиутака задржава. „л зиам!.", рече он-б ,,да вш музику, а имено певан1>, волете , а н ево овде имамч. мош кћерв, девончицу одђ седамнаистх година , кол само на вашу заповестБ очекуе. Вбј ћете 10и заиста ту честт, указати, да е мало нослушате, а ово увеселен^е само ће васљ банкнохе коштати што у вашемЋ џепу имате". Лордг кое што ни « имио оружЈа, коимт. бм овог-б рлзбоиника отерао , кое пакт. што му ни « башЂ до нехолвко стотнна фјнтш штерлинга стало, нружн »епознатомЂ бднкноте , и тгде дал1; путовати. Али странна му стане на путт., говорећи, да он» шора

н4гову ћерв чути, како пева. Анна, ћи разбоиника , плашлБнво при ступи ближе Лорду, н почне певати. Она етако лепо певала, дг> е ЛордЂуколи неотице „1ошћ еданпутљ" повнкао. Девоичица повторавакјћн свон> ар1м узаши конн и са отцемЂ дал4 одлшн. Лордт, дуго ни е могао оваи догађан заборавнти ; лепа девончнца непрестано епредг ићговнмђ очима столла, ггћнв дражестнмн гласт. звошо 6 у нћговммЋ ушима, н он-б бш радо дао шшт-б еданпутт. ед"Б непознатогЂ опл^ннти се, само да шшт» еданпутЂ девоику види н да е јоштђ еданпутЂ чуе. Непредвиђене околпостн у Лондону га дуже, нег' што е тео, задрлге, и еданЂ данЂ читаше у новннаиа о некомЂ шарлатану, кон е са свимљ на оногђ валикЂ бшо, кон е сђ нбимђ посла имао, сб тоиђ саио разлнкоиЂ, што су служителБи нападнутоп шарлатана уватнлн н у Лондонђ довели. СтварБ е на гудЂ дошла; но будућн да непознатшЛ инкаква насилгн нн е члнЈо, а на коимђ се законима де забранше, ка хгуту концерте даваги : зато му нншта ни е бмло. Ован се зваше Бакстонљ и ттосле преповедаше Лорду свое жнће. Онђ е одђ добрш роднтелн рођенЂ, но збогг раскопшости тако постане снрома, да га е свротинн на онан порокЂ навела, кон га е до клупе обтуженика довеа. Аина ни 6 бшла н^гова кћи; онђ е нк> као иало дете на улицн заншавшу нашао. ЛордЂ обећа, да ће е као певачнцу нзобразитн датн, н пође сђ нбомђ у МандандЂ, да е славномЂ учителм Л а нб е р т и преда. Овде 6 онн здраво успевала, н ступи подђ ихеномЂ Мар1 анн а првши путљ нвво у венецш. Доцнје оде у Р им-ђ и НеаполБ, н свуда в певан!, слушател& одушевлнвало. ЛордЂ нн е м нзђ 041» нснустјо; ербо е .110610, премда то ни в тео прнзнатн. На последакЂ се одважн свом дк>6 овб предЂ МарЈнвномЂ одкрити, на кое му она н срдце н руку поклони. Одкако му е она нћгова госпођа, све е употребш, саио да дозна за нкне родител!. алн нкговн трудовн свн су суетнн бшн. БакстонЂ, разбонникг, номоћу Лордовош. отвшао е у Америку, н оиет* честа†човек» постар.