Пештанско-Будимска скоротеча

221

шс онђ В. Гебхарду при н1јговомт, издаванш „Виле". У проиеКу 1827 врати се онђ у ЗемунБ натрагЂ. будући пакЂ, да у Серб1ш Н1в могао прећи ; то отиде онда у Црну Гору, гди га е Митрополитт. Петровићт, ГОСТОЛ1обћ1ВО пришо, и кои му време даде, ново собраше србск1и народнви песама за печатнн) преправиги, кое су после подт> именомт.: „Народн^ћ песме Цркогораца и Ерцеговачк^и Србии г (Липска 1837) и и:шшле. М. наиноВ1« списаше естк една у србскомЂ езвЈку еочин-ћна „Истор^а Серб1е у годинама 1813-15" (1837), кт. чему е онч> као очеВИДаЦЧ. Пр>ИК.1ГОЧРН1Н ОСобБ1ТИ ПОЗБ1ВТ. имао, и кон) е онђ у Липски, гди е то! а ради опетт. више одх године дана се баВ10, нодћ собственимт. надзБЈрашемт. печатати дао. А. А.

ЦАРТ> 10СИФЂ II. УНАИВЕЋИМБ ОПАСНОСТМА П0КАЗУ6 СЕБВ ДРУГОМБ И ДОБРОТВОРОМБ ЧОВЕЧЕСТВА. одђ Павла 1овановнћа. У време земЈгћтреса , кои се у Бечу 1768. године 27. Фебруара случ1о, 1осифћ II, показао е свое отеческо о народу свомт, старак-ћ. и благотворек'ћ ст. Н^жнбш-б челов^колгоб ^емт. сс-единено; ербо у саму ту ноћк, кадт. се случило то земл г ћтресен1е, и кадт. се река Дунав н тако разлила, да су сви, кои су около н4 куће имали, са свимт. потопл^ћни 6 б1ли, Шгово Величество тако е тронуто 6 б 1 Ло овбјмт . сожаленн достоинбшт. бћднж стан1шт>, да е всемилостивЈЈише заповедило, употребити сва могућна средства, за предупредити то, и самт. негледећи на опасностБ, заповедго е превести себе у покрБ1та водомт. предград1н, и тамо нужду трпећимт. раздавати лебт. и друге нуждне сгвари, а овб 1 ит « арииеромћ млло-

серд!а побудго е и друге кт. д^нтелноме своме последованго. II. ЦАРА 10СИФА II. ВЕЛИКА И КРАСНА СВОИСТВА. 1осиф"б II. носћтго е 1769. године Врликогђ Фридрика Кралд Праизкога, кои е изишао н-ћму на сретен1в до Неисе у ШлезЈи, са насл ']»днБ1мт, Принцомт. Фридерикомт, Вилхелмомт., и са кћкима Генералма, и установго е тамо увеселителни Лежирт.. Имиераторову Свиту сочинавали су херои Даудонт., Ласси, и Обристт,г Шталмаистерт, ГроФт, Дитрихштаинт. Сва Европа зачудила се овомт. посћшчегого, у комђ се 1осиФа жела испунила, и Онб е бол-ћ познао сединама жрашеногт, хероа Фридерика, тогт, самогт., кои е ст, Матеромт. н г ћговомт, тако крваву воину водго, — кои , како га е угледао, поздрав^о га е ови.ма речма: „Оваи е дант, наисрећн1и у момт, животу*, а Царт, му е одговорго: „И моа се же.ш испунила. III. 1 осиф 1> Н. ишао е еданпутт, у Медголану предт, вече, у врло простомт, оделу около свогт. двора шетати се, и ту ОФицЈрска кћи плач)ћи сретне га. Просто одело Царско 6 б 1.- го е узрокт. да она н-ћга ништа замолила ни е, ако е онт, нго и запБ^ткивЕо: Зашто плаче. На последку казала е она н±му све свов состоанје, и нужду, да има живу матерв, коа у великои нужди живи. На кое добје она одговорт,, зашто неиде Цару? а она продужи да е више пута давала молебна писма на нћга, но добивала е одговорт,: да Нелгон»е Императорт, свимт. нодавати. Царт. непоказивагоћи еебе, да јои 3 форинта, и јоштт, е кго тимт, ободрјо, д? онт, кодт. Цара млого учигшти може, и