Пештанско-Будимска скоротеча

тсшђ јпЈТСТВ1Н ? престане, а ствар& Деспотова остаие, у пређашн ^мЂ станго. У поздејн времена Петарг Великји Дарт. РјсшскЈи, по срећно одржавб1мђ надЂ турцмма батаихпма, ео завоеванго градова кодт. р&ке Усте: Дона, Кази- К. ермана, Шуб арек- Кер м ана, Муштр и т- К.ермана, Арс л аI!а, и кр^зпке тврднн^ АзаК^; ради заведен5л полезнм наЈка и художества у свомг ГосЈдарству, и промотр-ЈшЈн ради, друпи Царства Европеиски, прошао е крозЂ Праизку, ЛивонЈЈо, Полбскј, Литван1К>, К .Јрландјк), Средо-Францјзкј , Данјго, Холанд1го, Енглезк ј , и проче обласги: одкјдђ враћагоћи се, таино е, у видј всликогђ посланичества, сљ пов &решшмЂ к4>1у посланицвша: Л к о п л ћ в и ћ е м 'б Л е ф о р т о м%, веодромЂАлексЈевићемЂ од-б Т о ловина, и И рокоп^емЂ Богдановићемг одђ В озничинђ, ј престолнбји градЂ БечЂ дошао : гди е одђ Леополда славнБЈм^ сЈсржтомљ, на н4колико седмица лгобезно ЈгошћенЂ, о различнб1 М ђ стварма сов^товао се. У то се време хот-ћо мирг сђ тЈрцБша учинити: Велиши Петар^ остави, м4сто себе посланика Нрокопдн Богдановкћа Возничина, кои е сб врочи котентата посланицима: А у с т рјис ки м %, Енглезкимт., ХоландскимЂ, ибенец1 ННСК имђ 5 дунавомЋ од*б Беча до Петроварадина, доеловјо : одавде сј у Карловце Сремске отишли, гди сј одт> СрбскогЂ Београда, пуномоћни тЈрскогч, Дара посланицБ1 очекинллиШ. — Т ј цесарцн&5 годишкб!и а Р јсси двогодишнб1и мирђ Јчине. Петарх Великји сђ прочимт. посланицима, изђ Беча преко М о р а в ске, ШлезЈе, дође ј престолнБш градЂ Жоскве К р аково, гди е одђ Кралн Полбскогћ лгобезно ЈГошћенЂ, одђ кјдђ се у свое отечество врати.

Присутствје ВеликогЂ Петра желелећи на свого јт 4 хј обратити, да Деспотђ на знатгћ, како о шЈјмј , тако и оц '1 јломђ ЦародЈ; како Воиводе Царске нли сбогЂ зависти Деспотске власти , или изђ мрзости кђ Восточномђ прЕвослав !го, или изђ жел^ разграбити Отечество наше^ или Јгашегол ради СрбскогЂ, ши изђ Јзрока свогћ овде наведеногЂ, милостиза Царска обећана Дипломама потврђена, газе и ДеспотЂ већЂ одђ много година ј тавннцБ! седи. - У то време и Цатра^нрхЂ у БечЂ дође и Московскомђ пЈНомоћном-Б посланичествЈ, <л'>дук>ћу молбу на латинскомЂ 6 збзкј поднесе. дПреблагочестизо, превелико, и пјномоћно, Московско монаршеско Царско посланичесто! — До лица землћ клннагоћи се просимо; да 6 бз ј превБ!сокимђ ДиПломатическимЂ своимђ точкама, ЦарскомЂ ДворЈ, у две или трБ1 точке, о устроенјго Народа СЈзавено-Србскогђ, ј своимђ пређе бнвшимЂ землнма и Државама; и о Јтврђенго, у законЈ восточне Цркве премилостиво изволели иапоменЈТи. — У покорнои смирености милостивогђ одговора чекамЂ. — Смирешљји Богомолвцђ и слЈга Арсен1И ЧерноевићЂ Патр1нрхЂ. а (продужеше си^дуе.)

о д г О В 0 Р НА .УТ.УК Г. М. СВЕТИЂА. одг Вука С. Караџнћа. (продунено) Баш и кад би Све оно било истина, што Г. Светић на свршеткЈ УтЈка свога мене криви, опет он с онијем не би себе ни најмање оправдао нити би погрјешке своје Јмалио , него би само и мене окривио; а камо ли кад се види, да је оно онако само у његовој глави и по н.е